Боравак у природи је важан за ментално здравље

Како наводи психијатар, др Клер Вилкокс, боравак у природи је значајан за особе са депресијом и АДХД. Он скоро тренутно помаже и код проблема са спавањем, смањује жудњу за храном, осећај неодлучности и бриге, преноси nadlanu.com

- Ми, када је у питању емоционално обнављање, зависимо од исцелитељских моћи природе, а у последње време људи више трче и возе бицикл, планинаре, беже у природу, покушавајући да обраде све што им се догађа - каже др Вилкокс.

Недавно је истраживање тако показало да се особе које су више изложене зеленилу уопштено боље осећају, и имају нижи пулс и крвни притисак, а и кортизол се мање лучи.

Др Вилкокс каже да је због свега тога терапија дивљином интервенција која широм света постаје све популарнија, а користи се у лечењу анксиозности, депресије, али и код болести зависности.

Људи који су прошли програме са таквим терапијама имају од њих вишеструке користи, укључујући смањену анксиозност, боље сналажење, побољшање односа са другима и промену лоших понашања.

Боравак у природи нам може помоћи на више начина.

Кретање

Када изађемо више се крећемо, а повећање кретања је кључно за наше ментално здравље. Бројне студије тако показују да телесна активност подстиче позитивно расположење, побољшану пажњу, смањену тескобу, опоравак од зависности и бољи сан.

- Фасцинантна студија је показала да се исто догађа и на неурохемијском нивоу, па тако зависници који су прошли програм интензивног вежбања доживе и већу нормализацију функције допамина у делу мозга који је укључен у контролу импулса, што значи да кретање сигурно може да помогне и да дуже остану "чисти", а вероватно ће постати и важан део лечења зависности - рекла је докторка.

Поправљање когнитивних функција и пажње

Осим вежбања, студије показују да време у природи побољшава и наше менталне способности, што помаже да доносимо мудрије одлуке и лакше мењамо своје лоше навике.

Прелиминарна студија показала је да је смањење импулсивности последица излагања спољним сликама, а све је више доказа да природа помаже и у спречавању развоја Алцхајмерове болести, преноси nadlanu.com

Психосоцијалне добробити

Активности на отвореном, попут пењања по стенама, тимских спортова или планинарења, често захтевају да радимо са другима и на њих се ослањамо, посебно кад се појаве разни изазови, па у природи градимо и важне социјалне вештине.

- У терапији дивљином изградња заједнице је кључна компонента, а полазници кажу да током лечења осећају више емпатије и имају више поверења у друге, као и да ти ефекти трају још дуго и након повратка кући - рекла је др Вилкокс за "Псyцхологy Тодаy" и нагласила да превазилажење физичких и психолошких препрека с којима се сусрећемо у природи повећава самоефикасност, менталну отпорност, физичку кондицију, и побољшава слику о сопственом телу.

Време у тишини, одмарање мозга и духовни раст

Природа нам даје и преко потребно одвајање од превише технологије, урбане средине, нереда и стреса.

- У програмима терапије дивљином адолесценти, на пример, кажу да брзо осете побољшање једноставних физичких покрета, оних које радимо без интензивне или усмерене пажње, што им омогућава "лутање мисли" и "преиспитивање", па многи у природи имају и осећај да "постоји нешто веће од њих самих", а могу да добију и већи осећај сврхе - испричала је докторка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.