Анксиозност, несаница и депресија најчешће менталне сметње

Након повећаног броја пацијената који су се крајем прошле и током ове године јављали Саветовалишту за ментално здравље, Дом здравља је одлучио да спроведе истраживање и међу широм популацијом.

Истраживање је током претходна три мјесеца обављао тим Саветовалишта за ментално здравље Дома здравља Крагујевац кроз анкетирање грађана, а резулати су показали да, поред пацијената који су се већ својевољно јављали Саветовалишту за помоћ са одређеним психичким проблемима, менталне сметње имају и грађани, који до сада нису потражили стручну помоћ.

Како је истакнуто, у питању је углавном радно активно становништво, претежно женска популација.

Вођа тима Сузана Перовић, психјатар у Дому здравља, истакла је да су у истраживању учествовале три групе грађана: они који долазе у Саветовалиште са већ постојећим менталним сметњама и прије короне, пацијенти који су анкетирани код љекара опште праксе и запослени у четири крагујевачка јавна предузећа.

„Истраживања су показала да у све три категорије које смо ми испитивали, а то су анксиозност, несаница и депресија, проценти оних који имају неке од ових проблема су између 65 и 70 одсто, што значи од троје испитаних, двоје имају менталних сметњи. Највећи проценат је депресивност, негде око 73 посто, анксиозност 69 посто и проблем са несаницом има око 65 посто анкетираних. Истакла бих да када говоримо о несаници, у највећој мери у питању је умерена клиничка која захтева обавезну посету доктору и терапију", навела је она.

Према њеним ријечима, људи који су прележали корону имају проблем са концентрацијом и тај проблем има скоро 30 одсто испитаника.

"Више од 80 посто људи које смо анкетирали је радно способно становништво, старости између 40 и 60 година, а половина од тих људи, након прележане короне, има проблем управо са концентрацијом и није довољно способно за рад. Сви ови резултати нас сада терају да радимо даље ово што смо започели, да тражимо људе који се не јављају у Саветовалиште за ментално здравље, а имају неки проблем. Циљ и јесте да се предупреде ментални проблеми који могу само да расту уколико се на време не препознају а онда три породица, трпи цело друштво.“ истакла је Перовић и додала да је код више од 50 одсто пацијената, који су већ имали менталне сметње и прије короне, током пандемије дошло до погоршања.

На конференцији за новинаре, на којој су представљени резултати истраживања, говорила је и Славица Ђукић Дејановић, као стални члан тима.

Она је истакла да је пандемија вируса корона донијела тиху пандемију менталног обољења, са посљедицама које никако не треба занемарити.

„Резултати су нам показали да менталне сметње, због којих се неки здравствено писменији људи јаве у Саветовалиште, су пођеднако заступљене и у општој популацији, код оних који се не јављају. То значи да је оно што нас вреба, анксиозност, депресивност или несаница, свуда око нас и да их често не препознајемо или је препознамо тек када постане озбиљан ментални проблем и зато треба радити на повећању здравствене писмености и знању обичног човека да је и ментално здравље важно и да имамо и душу, а да нас не боли само зуб или имамо упалу плућа, него да имамо право и на то да имамо бесану ноћ, да имамо телесне симптоме страха или различиту дубину депресивности. И за то постоји лекар и то треба да лечимо. За мене је алармантан податак да у општој популацији има исто депресивних, анксиозних као и код оних који траже помоћ. И то нам говори да паралелно са пандемијом ковида ишло и ментално разбољевање али је оно било тихо и ми када сада откривамо“, рекла је Ђукић Дејановић.

Она је напоменула да ће то истраживање бити настављено и у сарадњи са бројним фирмама како би се бринуло и о менталном здрављу запослених.

У Дому здравља кажу да је важно да се пошаље порука јавности да ментално здравље грађана, нарочито послије короне, није добро и да људи треба без стида да се јављају у Саветовалиште за ментално здравље, како би се превенирале теже посљедице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.