Зашто се за жуту боју косе каже да је плава?
Уобичајно је да женску особу са жутом косом називамо плавуша. Кад се каже плава коса, сви мисле на златно жуту или свијетло жуту косу, никако на нијансе плаве.
У прошлости, у нашем језику су постојале само свијетле и тамне варијанте косе, па се спомињу загасите и сјајне косе, а не посебне боје.
Како се некад говорило?
Рјечју “плав” се у старословенском језику описивало нешто што је свијетло, бијледо, а овим се могло описати и оно што је бијело и оно што је златно жуто.
За оно што ми данас називамо плавим, тада су се, у посебним случајевима, користили придјеви, као што је “сињи” или “модар”. Доказ за то су старе народне пјесме у којима се житна поља у даљини “плаве”, док су дубине мора “модре”.
Трагови овога задржали су се у народним пјесмама у којима и данас можете прочитати описе попут “сињег мора”, “модрог неба” или, обрнуто, како се “житна поља у даљини плаве”…
Временом је дошло до дјелимичне замјене – сиње/модро постало је плаво, а ријеч “жуто” ушла је у употребу иако се првобитно значење ријечи “плав” није изгубило. Тако је све до данас остао дублет.
Српски језик није једини у којој је опстала ова “нелогичност”. У пољском се за особу свијетле пути/жуте косе такође користе изрази и “żółty” (“жуто”) али и “płowy” (“плаво”). Португалци за жену светложуте косе кажу “loira” (“плава”) док Шпанце мучи другачији “проблем” – код њих се за плавушу каже “rubio” што би у буквалном преводу данас значило “црвена”, пише Крстарица.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
