Борис Чакширан: Правила у одијевању постоје и важно је познавати их

Борис Чакширан, наш познати костимограф, богато знање и искуство је стекао радећи на великим домаћим и међународним пројектима у области позоришта, телевизије и филма. Сарађивао је са светским компанијама за израду костима, те са међународним филмским звијездама као што су Бред Пит, Оливер Стоун, Денис Квејд, Настасја Кински и многи други.

Радио је у реномираним позориштима у Њујорку и предавао на многим универзитетима у свијету. Креирао је костиме за култне домаће серије и филмове: Пад династије Обреновић, Отворена врата, Корени, Сенке над Балканом, Време зла, Тома, Краљ Петар Први, Црни Груја, Стршљен, Бело одело, Ивкова слава...

Поред костимографије, бави се кореографијом и режијом. Члан је и оснивач многих умјетничких удружења у којима се бави инклузијом особа са инвалидитетом у области плеса, као и умјетничким радом са младима са траумом, маргинализованим групама и ратним ветеранима. Дипломирао је костим и савремено одевање на Факултету примењених уметности у Београду.

Шта се може сматрати почетком одијевања у историји? Колико је био дуг пут од почетака одијевања до појаве моде?

– Почетком одијевања сматра се тренутак када је човјек почео сам себи да прави одећу, користећи материјале који га окружују – крзно, кожу, биљке и кости. Постоји примерак одеће који је стар 5.300 година. Мени је интересантно што на његовом појасу постоје два привеска, један као да је урађен од камена, а други од дрвета и оба заправо имају медицинску сврху.

Користили су се за лијечење, ублажавање болова, а минерал из њих се употребљавао као лек. Занимљиво је што су то универзални елементи које су сви носили. Претпостављам да су до тога, с једне стране, довели услови живота, а с друге стране – то што су постали модни детаљи са практичном употребом.

Када почиње развој моде као диктата?

– Стварање моде као посебног диктата први пут у историји почиње у 17. вијеку, са појавом лутке „пандоре“, која је, пакована у специјалне кутије, путовала са двора на двор и представљала моду одређених дворских средина. Захваљујући њој, дворани су имали увид у нове модне трендове.

Примат у моди већ су тада имали Париз и Француска. Те лутке, које представљају умањену људску фигуру, сачуване су до данас. На њима можемо видети аутентичне тканине од којих је шивена одећа, као и моду тог времена у малом формату. Занимљиво је као феномен да су, упркос ратовима, „пандоре“ прелазиле све границе и увек стизале на одредиште.

Даље кроз историју, на ширење моде у 18. вијеку утиче појава специјалних модних гравура. Њих је било лако одштампати и послати на било који крај света. Биле су део новина и модних журнала и пружале су увид у тренутну моду и стилове.

У 19. вијеку појавом фотографије почео је нови утицај људи или култура, праћење како се одева свет коме бисмо хтели да припадамо. Те фотографије, и личности на њима, плениле су својом аутентичношћу и утицале су на развој моде. Морам да напоменем да ту још нема јасног модног диктата и модних упутстава у форми у којој их данас познајемо, то ће доћи тек касније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.