Његово мјесто је на земљи: Зашто не би требали да скупљате лишће из вашег двориша и шта умјесто тога можете са њим?

Када се ове сезоне у вашој башти накупи разнобојно јесење лишће, можда би требали да размислите о томе да га и оставите тамо.

Увело лишће, представља невјероватан микрокосмос биодиверзитета. Служи као заштита за станиште које је најбогатије врстама: тло, у ком се налази више од половине живота на Земљи. Испод гомила лишћа, гранчица и коре живе разна бића, од малих гмизаваца као што су даждевњаци и жабе до бескичмењака попут пужева, глиста и паука.

Када бескичмењаци конзумирају материје из лишћа, они је разбијају на мање комаде. Затим, удруженим снагама, бактерије и гљивице разлажу ове комаде и претварају их у вриједне хранљиве материје као што су азот, калцијум и сумпор који помажу у храњењу дрвећа и других биљака.

Ти природни процеси помажу у обнављању тла и доприносе животном циклусу, док се мртва биљна материја претвара у храну за живе биљке. Иако увело лишће можда д‌јелује као да нема своју улогу, микроскопски свијет врви испод њега.

Предности за животну средину

Као микростаниште, тло прекривено лишћем је разноврсно. Структурно, састављено је од биљног отпада као што су увело лишће, цвеће, кора, семе и гранчице. Хемијски, садржи супстанце као што су целулоза и лигнин. Студија из 2023. сугерише да лишће јача биодиверзитет екосистема чинећи земљиште плоднијим и уједно смањује ризик од патогена из отпада које за собом остављају животиње.

Увело лишће пролази кроз три фазе разлагања. Уочљиви горњи слој је слој легла. Други слој, састављен од трулих листова, је слој за ферментацију. Последњи, потпуно трули слој изграђен је од густе и тамне органске материје зване хумус, врсте земљишта која омогућава идеално окружење у ком биљке расту и напредују.

"Размишљајте о том тлу као о читавом екосистему", каже Сју Бартон, научник за биљке и земљиште са Универзитета Делвер.

"То је систем земљишта који садржи минералну компоненту, попут песка, муља и глине. Такође у њему се налазе простори испуњени ваздухом или водом, али и органском материјом", каже она. "Ту је и жива компонента, попут кишних глиста, гљивица и бактерија. О том тлу треба говорити као о сложеном систему, а не о једном ентитету."

Не само да разлагање лишћа помаже у ослобађању хранљивих материја у земљу, већ може и да складишти угљеник у истој. Шуме секвестрирају овај гас са ефектом стаклене баште "хватајући" угљен-диоксида у атмосфери. Кроз фотосинтезу, угљеник се трансформише у биомасу, која на крају умире и постаје лишће или мртво дрво.

Увело лишће је такође важно станиште за животиње. Када стигну зимски мјесеци, мртво лишће пружа дивљим животињама склониште. Испод растреситог шумског тла, чауре мољаца и лептира леже угнежђене, а бумбари се скривају да би се заштитили од хладноће, хибернирајући током зимских мјесеци.

"Већина лептира и мољаца презими у овој средини, било као јаја, гусенице, кукуљица или одрасла јединка", каже Бартон. "Месечеви мољци, лептири шаренци и гусенице тиграсих мољаца угурају се у гомилу лишћа ради заштите од хладног времена и предатора. Лептир црвених пруга полаже јаја на опало храстово лишће. Лептири ластиног репка прерушавају своје чауре и кукуљице у сасушено лишће, стапајући се са правим."

Шта радити са лишћем?

Постоји неколико опција за очување опалог лишћа.

Бартон предлаже да покупите лишће са вашег травњака, јер пуштање лишћа да га покрије не дозвољава светлости да продре и спречава фотосинтезу. Да бисте избјегли да лишће у потпуности покрије ваш травњак, можете користити косилицу за малчирање да исечете лишће на мале комаде.

"Радећи ово", каже Бартон, "побољшавате квалитет земљишта, тако да биљке које расту у том подручју добијају више хранљивих материја. Имаћете растреситије и отвореније тло са бољом структуром. То подстиче бољи раст корена, што наравно резултира здравијим биљкама."

Он савјетује да се отпад од лишћа не шаље на депонију.

"Оно што не треба да радите је да их ставите у пластичну кесу и пошаљете негде на депонију како би се ослободили ресурса. Ако га пошаљете на депонију, тај ресурс неће моћи поново да се искористи."

Друга опција је компостирање лишћа. Можете компостирати своју гомилу и вратити је на травњак или око биљака. Циљ је рециклирање, а то ће се постићи или чувањем на првобитном мјесту или претварањем у компост.Текст је оригинално објављен на америчком сајту National Geographic-a. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.