Зашто је сладак доручак лош?

ГС
Зашто је сладак доручак лош?

Сви смо чули да је доручак „најважнији оброк дана“, али не размишљамо често о томе зашто је то тако. Ево кратког објашњења. Храна коју једемо ујутру прва улази у наш систем након дужег периода поста током ноћи и одговорна је за стимулацију метаболизма, балансирање шећера у крви и пружање енергије. Другим ријечима, доручак припрема цијели наш систем за дан који је пред нама.

Имајући то у виду, има смисла пажљиво размотрити које намирнице бирамо за почетак дана. На крају крајева, ако оно што једемо директно утиче на наше физичко и емоционално благостање током цијелог дана, онда би то требало да буду пажљиво одабране намирнице високог квалитета.

Међутим, нутриционисти кажу да није само ријеч о избору традиционално „здравих“ намирница попут воћа и јогурта умјесто крофни и пецива. Такође је важно размотрити како наш доручак утиче на шећер у крви. Идеално, желимо да га стабилизујемо одмах и да то тако и задржимо. Најбољи начин да то постигнемо? Припремом доручка богатог протеинима и влакнима који је слан, а не сладак.

Како шећер у крви утиче на мозак? 

Стабилизација шећера у крви одмах ујутро доноси бројне предности, а све почиње са дејством на мозак.

- Ћелије у нашем мозгу називају се неуронима и они осјећају ефекте скокова глукозе баш као и остатак тијела. Неурони осјећају упалу, гликацију и инсулинску резистенцију, што се може манифестовати као 'мождана магла'—губитак когнитивних способности као што су памћење, концентрација, језик или резоновање, повећавајући ризик од развоја болести попут Алцхајмерове. Да бисмо заштитили наш мозак, важно је добро се хранити - објашњава ауторка и биохемчарка Жеси Еншопе.

Увијек доручак, увијек слан

Да бисмо контролисали скокове глукозе на које се Еншоп осврће, од суштинског је значаја да увијек започнемо дан сланим доручком који се заснива на протеинима, здравим мастима и што је најважније, не треба узимати ништа слатко.

- Ако имате жудњу за шећером, хронични умор, мождану маглу, проблеме са спавањем или кожне проблеме, тада ће стабилизација ваших нивоа глукозе помоћи. Будући да велика већина популације има нестабилне нивое глукозе (неке студије процјењују да је то до 80 одсто људи), одабир сланог доручка може помоћи - објашњава Еншоп.  

Идеалан слани доручак

Шта, заправо, требало да садржи савршен слани доручак?

- Омлет од два јајета са фетом, сиром и парадајзом је комплетан и избалансиран оброк који ће спријечити скокове глукозе који воде до каснијег пада и жудње - предлаже Еншоп, додајући да ће овакав оброк такође одржати осјећај ситости и енергичности током јутра.

Али то је само један примјер—не морате сваки дан јести ову тачну комбинацију за доручак. Сваки слани доручак са јајима (или другим немасним протеинима, попут неслађеног јогурта, тофуа или кикирики путера) који садржи влакна и здраве масти ће бити добар. На примјер, тости од интегралног киселог теста са тахинијем и поврћем. Слани овсени кашасти са динстаном спанаћем, јајима, печуркама и авокадом. Или чак једна кашика свјежег сира са шери парадајзом, краставцима, сољу и бибером.

Слатко олакшање

То не значи да треба да потпуно избјегавате све што је слатко.

- Не морамо се одрицати шећера, само треба да научимо када и како га јести с мањим утицајем на наше здравље - савјетује Еншоп.

Она која нуди пуно инспирације на свом Инстаграм профилу. Главна ствар је да спријечимо скакање шећера у крви учењем како и када јести одређене намирнице.

- Када дође до скока, наше митохондрије постају преоптерећене и почињу да производе хемикалије зване слободни радикали који оштећују наше ћелије, мутирају наш ДНК, доводе до оксидативног стреса и упале. Слатки скокови ово чине чак и више од скокова узрокованих скробом. Упала је основни узрок већине болести. Три од пет људи умре од болести заснованих на упали. Зато запамтите да започнете дан са сољу. А ако заиста желите воће ујутро, то је у реду. Само га једите у цијелом облику на крају свог сланог доручка, а не на почетку -  каже она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана