Ово су занимљивости о гљивама
Гљиве су генетски ближе људима него биљкама.
У прошлости су научници гљиве сматрали биљкама, али данас знамо да то ипак нису. Научна открића показују да су гљиве ближе животињама и људима него биљкама. Биљке своју храну производе процесом фотосинтезе, док гљиве апсорбују храну из органских материја.
Гљиве, баш као и животиње, у ћелијском зиду имају влакнасту материју која се зове хитин, док је биљке немају. Као и ми, гљиве требају храну, воду и кисеоник да би преживјеле те користе разгранате нити ћелија или хифе за апсорбовање храњивих материја, воде и кисеоника из околине, као и избацивање ЦО2 и других отпадних материја. Гљиве су једина намирница с одјељења свјежих производа која производи витамин Д.
Када су изложене ултраљубичастом свјетлу сунчеве свјетлости или ултраљубичасте лампе, готово све јестиве гљиве производе значајне количине витамина Д. Данас познајемо осамдесетак различитих врста гљива које свијетле у мраку и стално откривамо нове.
Најновија, откривена у Мегхалаyи у Индији, крхка је гљива која расте на трулом бамбусу. Ове гљиве толико свијетле да их локално становништво назива електричним гљивама и користи их као природне бакље.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
