Шест намирница које дјеца не смију често да једу

1. Флипс

Најчешће садржи со, хидрогенизоване биљне масти, потенцијални алерген кикирики и/или различите зачине у праху и појачиваче укуса. Приједлог замене нутриционисткиње Кармен Матковић Мелки су експандиране житарице за фингер фоод попут кукурузног флипса без соли и зачина, пиринчани или кукурузни крекери без соли, флипс од проса, амаранта или крекери од осталих целовитих житарица.

2. Мајонез

Садржи жуманце и биљно уље, али може садржавати и скроб и зачине, у зависности од врсте производа. Нема потребе уводити је, умјесто ње уведите у дохрану јаја. Постоје јако згодне воћне алтернативне мајонезу као на пример авокадо, који због изврсног удела омега масних киселина може бити одлична кремасто-масна намирница у рецептима за бебине кашице, каже нутриционисткиња Матковић Мелки. "Мајонез је у основи прављен од јаја која су алергени", упозорава и педијатар Ђована Армано.

3. Виршле

Процесуирани прехрамбени производ који се прави од од свињског и/или говеђег, а сад и од пилећег меса, масног и везивног ткива и додатних састојака. Количина бијеланчевина меса у производу мора бити минимално 10%. Због ниског удела беланчевина не сврставамо га у нутритивно вриједан производ за прехрану деце, каже нутриционисткиња Матковић Мелки. Виршле и паштете, осим што садрже масноће и свакакве друге месне супстанце које никако нису примерене за прехрану деце, садрже и разне конзервансе (нитрате, глутамате и сл.) који такође могу изазвати алергијске реакције, каже Ђована Армано.

4. Паштета

Нутриционисткиња Кармен Матковић Мелки објашњава да је паштета производ од различитих врста меса, масног и везивног ткива, изнутрица и додатних састојака. Количина беланчевина меса у производу мора бити минимално 8%. Препорука за адекватну замену су месне кашице и касније, домаће паштете које се припремају од комада куваног меса, поврћа, зачина и биљних уља те се као нутритивно целовит оброк нуде деци.

5. Пекарски производи

Углавном садрже бело брашно, дакле обиље скроба који даје искључиво енергију и квасац који може створити непријатну надувеност па је зато боље препоручити целовито пециво или хлеб уз оброк, док крофне, кроасане и сличине производе треба заменити домаћим бисквитом или заједнички припремљеном бухтлом, саветује нутриционисткиња Мирна Трумбеташ.

6. Слаткиши

Рафинисани бели шећер телу не даје нити један важан нутријент. Сахароза се налази у намирницама као што су слаткиши, десерти и сокови, но овај шећер често је скривен и у неким намирницама као што су житарице за доручак, пецива, воћни јогурти и десерти, конзервирано воће и поврће те разне готове супе и умаци, примера ради кечап, упозорава нутриционисткиња Тене Нисетео додавши да је прекомерна конзумација шећера главни фактор ризика за стварање зубног каријеса, прекомерне телесне масе и појаве дијареје код деце.

"Слаткиши између оброка смањују апетит, па дете није гладно у време ручка. Лоше делују на зубиће, могу изазвати претилост и поремећај метаболизма глукозе", упозорава педијатар Ђована Армано.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.