Редовни оброци позитивно утичу на наш организам, ово је идеално вријеме за ручак

ГС
Foto: Илустрација

Изабрати право вријеме за ручак важно је из неколико разлога. То помаже у одржавању стабилног нивоа шећера у крви, зауставља падове енергије и раздражљивост.

Редовни оброци такође утичу позитивно на циркадијални ритам организма, али и побољшавају варење хране.

Ручање сваког дана у исто вријеме помаже у контроли порција јер глад може довести до преједања.

Изабрати право вријеме за ручак важно је из неколико разлога. То помаже у одржавању стабилног нивоа шећера у крви, спрјечава падове енергије и раздражљивост. Редовни оброци такође утичу позитивно на циркадијални ритам организма, али и побољшавају варење хране.

Додатне погодности​

Усклађивање ручка с распоредом посла или школе помаже у побољшању продуктивности и концентрације јер спрјечава појаву глади у тренуцима када је потребно да будемо фокусирани. Оптимално одређивање времена за ручак доприноси физичком и менталном благостању, стварајући здравији и продуктивнији дан.

Идеално вријеме за ручак

– Право вријеме за ручак може варирати зависно о културних норми, личним преференцијама и дневним распоредима. У многим западним земљама вријеме ручка обично пада између 12 и 13, с варијацијама зависно од распореда посла или школе. Међутим, кључно је узети у обзир ваше индивидуалне потребе и начин живота када одређујете право вријеме за ручак – каже Швета Гупта, директорка одељења за дијететику у једној болници.

Др Гупта савјетује да узмете у обзир сљедеће факторе при одлучивању о времену ручка.

Када ћете ручати може зависти од вашег радног или школског распореда. Покушајте да планирате вријеме оброка око паузе или времена за ручак. Слушајте своје тијело. Ако почнете да осјећате глад око одређеног времена, то је добар знак да је вријеме за ручак.

Успостављање досљедне рутине оброка може вам помоћи у регулацији апетита и одржавању нивоа енергије. У неким културама, ручак је најобилнији оброк у току дана који људи имају касно послијеподне, док је у другима то лакши подневни оброк.

Некима је дражи мањи ручак, а већа вечера, а другима супротно. Ваше личне навике у исхрани и склоности требало би да утичу на избор времена ручка. Ако слиједите одређену дијету или план оброка из здравствених разлога или разлога контроле тјелесне тежине, посавјетујте се са љекаром како бисте одредили најбоље вријеме за своје оброке.

Али важно је имати на уму да је оброк уравнотежен, тако да осјећај глади и недостаци храњивих материја буду мањи. На крају, право вријеме за ручак је вријеме које најбоље одговара вашој дневној рутини и индивидуалним потребама. Важно је слушати своје тијело и одабрати вријеме које вам омогућује да уживате у уравнотеженом и засићујућем оброку, преноси Н1.

“Током дана би требало конзумирати шест кратких и честих оброка“​

Према Прачи Џаини, главној клиничком нутриционисткињи болнице “ЦК Бирла, Гуруграм”, “треба конзумирати шест кратких и честих оброка у току дана, који укључују три главна оброка и три мања оброка, што помаже у одржавању и контроли апетита (спрјечава преједање), спрјечава нападе глади и такође помажу у јачању метаболизма.”

– Време конзумирања оброка може варирати од једне особе до друге у зависност од радног распореда, распореда смјена, доступности хране и других фактора, али идеално је да се конзумира шест кратких и честих оброка с размаком од 2 сата и 30 минута између сваког оброка и око пет сати паузе између већих оброка – додаје она.

Идеалан план исхране​

Прачи Џаин је подијелила идеалан план оброка за један дан.

– у седам рано ујутро: било који природни напитак попут кокосове воде, млаке воде, лимуна с медом итд.

– од 8.30 до девет: доручак

од 11.30 – пријеподневни залогаји као што су – воће, орашасти плодови, лимунада, све свјеже домаће супе итд.

– од 13.30 до 14 је вријеме за ручак

– од 16.30 до 17 је вријеме за вечерњи чај с печеним залогајима с роштиља

– у 19.30 је вријеме за вечеру

– у 21.30 је вријеме за немасно млијеко након вечере

Такође, главни оброци идеално би требало да буду уравнотежени оброци који укључују свих пет главних група намирница – житарице, махунарке (или било који извор протеина), сезонско поврће, воћну салату/зелену салату, млијеко и млијечне производе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана