"Некада је била храна и лијек": Заборављена воћка осванула на пијаци у Шибенику
Некада је била и храна и лијек, а данас је готово заборављена. Толико да они који наиђу на тезгу Зденке Сучић питају – а што је то?
Изгледају ко мале, ситне јабучице, али нису, него су оскоруше, латинским именом Сорбус Доместица, које се код ње могу набавити по цијени од четири евра за килограм.
Ријеч је о правом биљном и еколошком драгуљу, воћу које је самоникло, чије су сјеме донијеле птице, па је оно након тога у чистом поднебљу Мирловић Загоре исклијало, расло и на крају и – родило. Зденка има свега неколико стабала, које (највише) рађају сваке друге године, преноси Слободна далмација.
“Ријеч је о воћкици која је тврда, опорита, која шта би ми рекли ‘купи уста‘, јер је трпка док не сазори, односно док се не ‘умеди‘. Стари су је људи држали у сухом житу, док не сазрије, па су сваки дан изабирали по коју, која би сазорила након брања, постала слатка и мекана. У стара би се времена сушила и низала на низац, па би се онда од ње кухао чај, који је служио као лијек против желучаних тегоба и прољева”, прича Зденка, чије ријечи потврђује и доступна литература, преноси Слободна Далмација.
Оскоруша је некад била толико важна и љековита да је њену садњу на окућници прописивала и царица Марија Тереза. Оскоруша брзо расте, нема природних непријатеља па не захтијева готово никакву пажњу ни третирање инсктицидима и пестицидима, а има и врло искористиво и тврдо дрво, од којег су се израђивали и мјерни инструменти, зупчаници за млинове и преше за грожђе.
Зденка прича да се оскоруша може користити и за припрему љековитих ликера и ракија, исто као и дрењина, које такође има у понуди ових јесењих дана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
