Намирнице које ће вам продужити живот за 10 година, тврде научници

ГС
Foto: Илустрација

Избацивање црвеног меса и месних прерађевина у корист више махунарки, цјеловитих житарица и орашастих плодова могло би да продужи животни вијек за више од једне деценије, кажу резултати нове студије.

Тим истраживача је упоредио "типичну западњачку исхрану" са "оптималном исхраном" и открио да би прелазак на исхрану пуну махунарки, орашастих плодова и цјеловитих житарица могао да продужи живот женама за 10,7 година, а мушкарцима за 13 година, пише Индепендент.

Студија, која је објављена у часопису ПЛОС Медицине, бавила се очекиваним животним вијеком одраслих у САД и резултати су показали како би здравије промјене у исхрани раније у току живота могле да продуже очекивани животни вијек.

"Типична западњачка исхрана" просјечног Американца не садржи скоро никакве махунарке, има премало воћа и поврћа и превише млијечних производа и зашећерених пића.

Истраживачи са Универзитета у Бергену у Норвешкој открили су да је конзумирање више махунарки довело до највећег продужења животног вијека, додајући око 2,3 године очекиваног животног вијека за мушкарце и жене заједно.

Конзумирање више цијелих житарица довело је до додатне 2,2 године, док је конзумирањем више орашастих плодова додато нешто мање од две додатне године.

Жена у двадесетим годинама би могла да продужи животни вијек за више од 10 година, док мушкарац у двадесетим годинама може да продужи живот за 13 година.

Промјена у исхрани касније у животу и даље може резултирати знатно дужим животним вијеком, показало је истраживање, чак и за људе са осамдесетак годинама.

Мушкарци и жене у својим шездесетим продужиће живот за 8,4 године ако црвено месо и месне прерађевине замијене здравијом исхраном богатом махунаркама, целовитим житарицама и орашастим плодовима, док би осамдесетогодишњи здравијим навикама могли да продуже живот за 3,4 године.

Међутим, студија је забележила значајне индивидуалне варијације у исхрани, што значи да су добробити од ове исхране варирале од особе до особе, у зависности од њихове постојеће исхране, старости и фактора начина живота.

"Разумијевање релативног здравственог потенцијала различитих група хране могло би омогућити људима да буду здравији", написали су аутори студије, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана