Међународно истраживање: Једите хамбургер највише два пута седмично да бисте спасили планету

Осим тога, ширење мреже јавног превоза мора бити шест пута брже, смањење употребе угља мора бити шест пута брже те се стопа дефорестације мора рапидно смањити. Утврђено је и то да се довољно не смањују емисије штетних гасова из тешке индустрије, као што су индустрија цемента и и индустрија челика. Констатовано је да се мора одржати брз раст производње струје из обновљивих извора енергије и брз раст броја електричних возила.

Ово је наведено у извјештају о "Стању климатских активности" за ову годину. Ријеч је о извјештају којим се третира 40 индикатора који су глобално кључни за смањење емисије штетних гасова до 2030. године, тј. да се раст глобалне температуре до 2030. ограничи до 1,5 степени целзија. Утврђено је да стање није задовољавајуће са више од половине индикатора, а да се по питању пет индикатора иде у потпуно погрешном смјеру.

Највише је забринутости по питању употребе плина, јер се његова потрошња повећала у вријеме када је требала бити смањена у корист обновљивих извора енергије. Као што је већ наведено, стање је незадовољавајуће у производњи челика, али и у кориштењу приватних аутомобила. Забрињавајућа је колико се експлоатише мангрова шума и колике су емисије штетних гасова усљед пољопривредних активности.

Ани Дасгупта, извршна директорица организације Свјетски институт за ресурсе која је учествовала у изради споменутог извјештаја, напоменула је колико су временски услови само ове године били екстремни.

"Свијет је видио пустош коју је глобално изазвало загријавање од само 1,1 степени. Сваки дјелић степена је битан у борби за заштиту људи и планете. Постоји напредак у борби против климатских промјена, али још увијек не побјеђујемо ни у једном аспекту", указала је Дасгупта.

Бил Харе, извршни директор организације Климатска аналитика, такође је учествовао у изради извјештаја. Издвојио је податак да се широм свијета повећа употреба плина за производњу струје.

"Оно што посебно забрињава јесте пораст производње струје из плина, упркос томе што су доступне јефтиније и здравије алтернативе. Тренутна криза је посљедица шокова, као што су пандемија коронавируса и руска инвазија на Украјину. То је показало да стално ослањање на фосилна горива није лоше само за климу, већ да носи озбиљне сигурносне и економске ризике", напоменуо је Харе.

Аутор извјештаја је међународна организација Лабораториј за системске промјене, а која окупља различите организације. У извјештају су истакнуте и позитивне ствари. Производња струје у соларним електранама између 2019. и 2021. је порасла за половину, док је прошле године једно од десет продатих возила било електрично, што је двоструко више него годину раније.

Финансијске институције су позване да престану давати гаранције за производњу фосилних горива и индустријама које емитују много угљеника. Извјештај ће бити представљен на глобалном климатском самиту Уједињених нација Cop27 који ће сљедећи мјесец бити одржан у Египту, пише британски лист Гардиан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.