Ракија и мед се одувијек сматрају лијеком за дуг живот, али ендокринолог дао шокантно објашњење

Ендокринолог др Срђан Поповић и нутриционисткиња Марија Рапајић открили су у емисији „Уранак“ на телевизији К1 све о утицају глукозе на панкреас и да ли сви гријешимо што мислимо да су мед и ракија рецепт за дуг живот.

„Најпотентнији стимуланс за лучење је глукоза. Покушавало се с аминокиселинама, масним киселинама, али глукоза је нешто на шта осетљиве бета ћелије Лангерхансових острваца ендокриног панкреаса итекако реагују, излучујући вишак инсулина. Опасно је то што су заслађени напици преслатки. Више нема природних сокова, а након попијене такве чаше, многима од нас постаје лоше због шећера. Конзумацијом таквих презаслађених сокова долази до напада на панкреас и појачаног лучења инсулина, што може да доведе до инсулинске резистенције, а касније и до гојазности и развоја дијабетеса“, рекао је ендокринолог, проф. др Срђан Поповић и додао:

„Све је више гојазних, нажалост не само међу одраслима, већ и међу децом. Дијабетес типа 2, који се некада сматрао болешћу одраслих испод 30 година, сада се све чешће јавља и код деце, што указује на делимично оштећену функцију ендокриног панкреаса, који и даље наставља да се преоптерећује. Најчешћи узроци су преслатки сокови и колачи“.

Мед и ракија

Кашика меда и чаша ракије често се сматрају рецептом за дуг живот, међутим, ови наводи су често и предмет дебате међу стручњацима, преноси Мондо.

„Кашика меда и ракија обично се представљају као рецепт за дуг живот, али заправо су то провокације за панкреас. Мед јесте здрав, али у комбинацији с хлебом и путером имате адекватан оброк. Мед се препоручује као дезерт након оброка, када је већ довољно излучено инсулина да може да метаболизује додатни шећер. Воће треба да једемо, али дијабетичар мора да ограничи унос воћа на количину која стане на длан. Грожђе и лубеница су врло слатки, па је важно да се конзумирају у склопу оброка. Ово се посебно односи на популацију дијабетичара, где воће не сме да буде узимано као међуоброк, већ након главног оброка“, објаснио је др Поповић.

Индекс тјелесне масе (БМИ) је кључан показатељ здравља који се израчунава дељењем телесне масе у килограмима са квадратом висине у метрима, преноси Курир.

„Израчунава се тако што килограме поделите са висином на квадрат, али у метрима. Добијате индекс који изражава килограме по квадратном метру. Идеално би било да буде око двадесет и нешто, док је тридесет већ поприлична гојазност. На основу овог индекса можемо да проценимо и да ли је неко потхрањен. Он такође указује, посебно код дијабетеса, на хроничну болест и потребу за променама“, објаснио је стручњак.

Стрес и гојазност

„Стрес може да буде један од узрока. Раније није било толико стреса, а ти хормони су дијабетогени хормони који оптерећују панкреас, смањују производњу инсулина и доводе до гојазности и дијабетеса. Ако је човек превише стресиран, значајно ће пореметити свој индекс телесне масе“.

Намирнице са највише шећера

Нутриционисткиња Рапајић истакла је да шећера највише има у пекарским производима.

„Када поједемо пекарски производ, нисмо унели ни минерале ни витамине, а већ смо после пола сата гладни, јер наш организам нема шта да метаболизује. Навикли смо на сладак укус. Од рођења смо се адаптирали прво на слатки, па тек онда на слани укус. Мајчино млеко је слатко. Када смо незадовољни, пожелећемо да поједемо парче чоколаде, зато што чоколада садржи аминокиселине које утичу на добро расположење, али је проблем у количини. Кључна реч је умереност, али је најбоље да парче чоколаде поједемо после јела како бисмо регулисали инсулин или да уз парче чоколаде поједемо једну јабуку, јер ће њена влакна такође регулисати инсулин“.

Шта највише утиче на гојазност код младих?

„Тинејџере је срамота да носе здраву ужину. Траже новац за џепарац и онда купују чипс, газирано, јер то је сада јако модерно, а то је јако погубно за здравље, метаболизам. То су све шупљи шећери, који се унесу. Одмах су гладни, посебно деца која су пажљива на часу, њима мозак потроши ту глукозу. Деци је јако важно да понесу здраву уживу, како би се та глукоза споро апсорбовала. Здрава ужина би била воћна салата. Неправилним жвакањем хране, доводимо себе у ситуацију да несварена храна доспева у стомак, што може да резултира опстипацијом и озбиљним здравственим проблемима“, закључила је Рапајић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.