Магија на минус 196 степени Целзијуса
Прва и једина продавница сладоледа на свијету која је добила "Мишелинову звјездицу" налази се на Тајвану, у граду Тајчунг. Како је локал који се истиче по овом хладном десерту добио једно од најпрестижнијих признања у свијету угоститељства?
Изглед продавнице, направљене од једноставне сиве фасаде, као и начин на који се сервирају сладоледи добро представљају име локала: "Минимал". Ово је прво и једино мјесто које има толико јединствен концепт овог десерта, да је заслужило "Мишелинову звјездицу".
"Фокусирајући се на лед и сладолед, ресторан вјешто слаже укусе и текстуре кроз температурне варијације и креативне комбинације, користећи јединствене локалне састојке с Тајвана", пише у званичном "Мишелиновом водичу".
"Педантно осмишљени укуси, деликатесне и зреле, вјеште технике све су нас импресионирале и достигле виши ниво који заслужује звјездицу."
Све је почело када је оснивач Арвин Ван открио да је опсједнут ледом, још од дјетињства. Био је фасциниран осјећајем коцке леда која додирује језик, па благом слаткоћом филтриране воде која се открива док се топила, па је почео да експериментише с укусима и додавао је различите намирнице у замрзивач.
"Заиста волим само лед. Не осјећам исто према другим десертима. Тако да сам само желио да направим лед, али то није могуће чинити у ресторану, не можете само да служите лед као десерт током цијеле године," рекао је Ван за Си-Ен-Ен.
Додао је да десерти често нису истакнути у ресторанима, али да је он то желио да промијени, па је отворио "Минимал" 2021. године. Назив се односи на мали број елемената у сладоледу, од шећера до протеина, због којих је текстура глатка, а изглед привлачан.
"Минималистички дизајн може изгледати веома једноставно, али је изузетно сложен ако га разумјете", каже Ван. "Слично припремању сладоледа, минимализам пролази кроз веома сложен процес планирања."
У понуди постоји шест несвакидашњих укуса сладоледа који се стално ажурирају. Недавне опције су билуочун (врста зеленог чаја) са шећерном трском и биљком Ангеликом, као и борове иглице са уљем сјемена камелије и зеленим тајванским биљем.
Постоји и сет менија од седам јела, у којима стоји храна припремљена на различитим температурама, углавном испод нуле. Структура менија се мало мијења током године, али се састојци и теме мијењају у зависности од годишњих доба.
Свако јело је названо по температури на којој се сервира, а тренутни мени почиње полуотопљеним предјелом, на нула степени Целзијуса. Затим ће гости имати прво и једино топло јело у оброку - кнедлу од пиринча у сендвичу између двије хрскаве палачинке, на око 180 степени Целзијуса.
Следеће на реду су ледене лизалице, припремљене на минус четрдесет степени Целзијуса, са укусом ђумбира. Онда се служи јело од вискија, ананаса, магнолије, сладоледом од змијске траве... Последњи оброк се припрема на минус 196 степени Целзијуса, а сервира се у посуди са течним азотом или ледом.
"Већина људи је мање упозната са температурама испод нуле и мисли да су све исте, али надам се да ћу пронаћи начин да им помогнем да разумију разлике", каже Ван.
На примјер, лизалица ђумбира има хрскаву текстуру која се топи много спорије од нормалног леда и распршује се као комад пахуљасте шећерне вате када се поједе. Да би створио овакву текстуру, Ван је морао да пронађе начин да убризга више ваздуха у лизалицу и да је заледи на адекватној температури.
Додаје да добијање исправног укуса и мириса може бити изазов, зато што већина леда нема много ароме, па је и мирис намирница скоро неактиван испод нуле. Због тога некада додаје састојке интензивнијег укуса, попут менте. Ипак, Ван каже да је главни циљ да његови гости науче да уживају у леду и да се поново осјећају као да када су први пут пробали сладолед.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
