Љековито биље није само за чајеве и мелеме, већ и одлична храна

За тушт се каже да је коров, али не мора сваки коров да буде лош. Напротив, многе биљке које се убрају у коров су у ствари љековите, напомиње Момчило Антонијевић.

„Веома је тешко искоренити на њивама пиревину, али је њен корен фантастично средство против упале бешике, мокраћних канала. Тушт заправо завлада сваком њивом и сваким двориштем у овим летњим месецима. И врло често пролазимо поред њега, не само на њивама, већ и у жардињерама, градским зеленим површинама“, истиче гост Јутарњег програма РТС-а.

Мало људи зна да је у питању једна невјероватна биљка која садржи велике количине омега три масних киселина које су изузетно корисне за наше крвне судове и наше срце. Поред тога, садржи много микроелемената, витамина. Тушт је заправо суперхрана у правом смислу, наглашава народни травар.

Цвјета крајем лета жутим ситним цвјетићима и ствара семе које је изузетно клијаво. Чак 30 година може да задржи своју клијавост. Тако да се тушт, обично када друге културе посустану, појави у пуном сјају.

Тушт у кулинарству

У Кини се тушт првенствено препоручује против кандиде и гљивичних инфекција као веома укусно поврће које се припрема на пари са мало бијелог лука.

Иначе, тушт се посебно препоручује људима који пате од високог холестерола, триглицерида, повишеног нивоа шећера у крви. Препоручује се срчаним болесницима као и онима који пате од аутоимуних болести.

У салату од тушта се могу додати и неке друге биљке као што је драгољуб или поточарка. То су биљке које садрже сумпорна етерична уља, захваљујући којима дјелују снажно бактериостатски и бактерицидно.

„Посебно се препоручују пушачима драгољуб и поточарка зато што чисте дисајне органе од нагомилане слузи. И ово је врло укусна салата коју треба често користити“, препоручује Антонијевић.

Једино што је врло битно, то је да пре употребе тушт треба добро опрати. Једу се листови, мада могу и црвене стабљике.

Драгољуб

Важно је напоменути да се када се једе драгољуб повећава осјетљивост на алкохол.

Ова биљка има наранџасте и жуте цвјетове и они су јестиви. Семе драгољуба је такође јестиво и садржи велику количину етарског уља. Тако да га обавезно треба користити. Ова биљка је поријеклом из Мексика, али смо јој ми дали лијепо српско име, драгољуб.

Често се среће у сеоским баштама, али нажалост код нас се не користи као јестива и љековита биљка, већ више као украсна. Требало би да буде засађена из једног и другог разлога, истиче травар.

Коприва

Чувени француски травар савјетује да ако из шуме треба да донесемо једну једину биљку, нека то буде коприва. Коприва садржи мрављу киселину и ситне длачице у својој стабљици које нас жаре, што је пак изузетно корисно за здравље наших зглобова, јер су је и Римљани користили у те сврхе.

Коприва је и врло јестива и широко се може употребљавати у кухињи. Од ње може да се праве чорбе, различита варива, може да се додаје у проје, у пите.

„Када је берете, важно је да је берете на чистим местима и само берете младу коприву и врхове биљке. Немојте их прати хладном водом јер онда коприва постане тврда. Одмах је прелијте кључалом водом и онда ту воду после када коприва баци два-три кључа, одбаците или је сачувајте. Па када се мало прохлади њоме перите косу. То је изузетно здраво за здравље нашег власишта. Може се користити и за заливање других биљака“, објашњава гост Јутарњег програма.

Рецепт за зелени хљеб и домаћи квасац

Милијана Шеклер са Голије добро се разуме у биљке и она прави зелени хлеб у који ставља и коприву, и брашњак, односно дивљи спанаћ, лободу, зечју шапу, различите зелене биљке.

На Голији праве зелени хљеб, а на Старој планини праве домаћи квасац од биљака.

Већина људи зна да се хмељ ставља у пиво, али много мање зна да чај од хмеља може да ријеши проблеме са несаницом, а од хмеља може да се направи и квасац.

Божана Видановић из Гостуше са Старе планине открива како уз помоћ хмеља и неких других биљака може да се направи квасац за хљеб, јер некад није било квасца да се купи па су се људи довијали.

Загрије се литар воде и стави се једна шака пасуља. Стави се сува паприка, црни лук и шака хмеља. Када се пасуљ скува, проциједити воду и када се вода прохлади, у њу додати пиво. Са том течношћу и пројиним брашном се закувава квасац док не упије сву течност. Кад се тај процес заврши остави се да се стврдне као хљеб. Кад треба да се мијеси хљеб, угреје се вода, растопи се квасац и спрема се за мијешање, али пшеничним брашном.

Џем од дрењина

Плодови дрена се сакупљају у јесен и од њих се праве сокови, џем, али и ракија. Џем од дрењина је изузетно занимљив зато што се припрема без кувања, напомиње Антонијевић. Дакле, само се пулпа од дрењина помијеша са шећером и то се мијеша. Међутим, то је прилично захтјеван физички процес зато што не смије да се мијеша миксером јер прави пјену.

Потребно је на четири килограма дрењина додати килограм шећера. Препоручљиво је прво дрењине замрзнути јер када се одмрзну, лакше се одвајају од коштица. Врло је укусан и одличан је народни лијек за заустављање пролива. Генерално је веома добар за здравље читавог нашег система органа за варење, али и за јачање читавог организма, додаје травар.

Зова

Зова је такође врло занимљива биљка, а од ње се користе цвјетови, али и плодови. Поред чувеног сирупа, односно сока од зове, припремају се чај и џем од плодова зове.

„Из немачке траварске традиције долази нам употреба зове у лечењу грипа и различитих вирусних инфекција. И ту се користи првенствено плод зове који се сакупља крајем августа и почетком септембра. Он се кува, могу му се додати неке друге биљке, рецимо ђумбир који такође има антивирусно деловање. А од њега може да се кува и џем“, наводи Момчило Антонијевић.

Пошто зова у себи нема пектина џем не може да се згусне, зато је добро додати неко воће које садржи пектин. Овај џем се првенствено користи у зимским мјесецима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.