Ко не би требао да једе киселе краставце

Иако у малим количинама, садрже корисне витамине и минерале, а међу њима се истиче витамин К.

Већи кисели краставац садржи око седам посто дневне потребе за витамином К који има важну улогу у згрушавању крви и чврстоћи костију.

Они који у прехрани требају пазити на унос витамина К (а то су они који пију антикоагулансе) према препорукама љекара требају рјеђе јести киселе краставце јер у интеракцији с витамином К могу пореметити дјеловање лијекова.

Осим тог минерала, кисели краставци у мањим количинама садрже витамин А, који подржава имунолошки систем, те калцијум, калијум и витамин Ц.

Пробиотичка снага

Ипак, највећа предност киселих краставаца за здравље је њихова пробиотичка снага.

Најбољи извор у прехрани су ферментиране намирнице, а уз кисели купус, кисели су краставци у нашем поднебљу њихов најпознатији представник.

Пробиотици су нам неопходни за одржавање равнотеже микробиома, чију важност тек спознајемо и која се повезује с многим карикама нашег здравља.

Данас знамо да су здрава цријева залог цјелокупног здравља те да око осамдесет одсто имунолошког система потиче из цријева.

Како би се одржала равнотежа добрих и лоших бактерија, уз остало су неопходни и пробиотици.

Важно је како се киселе

Постоје два начина кисељења краставаца (и осталог поврћа попут на примјер паприке).

Стандардно кисељење укључује конзервирање краставаца у соли, с киселином или без ње, попут оцта, и других могућих састојака, попут шећера и зачина.

Кисели краставци на које смо се ми навикли су направљени тако да се краставци ставе у стакленке, дода се мјешавина оцта, воде, соли, шећера и различитих зачина па се тегле потом пастеризују или стерилишу ако је ријеч о индустријској производњи. 
 

Тако се униште све бактерије или већина њих па им је рок трајања чак и неколико година, а све због ниске пХ-вриједности и немогућности развоја бактерија.

Такође, кисели краставци се могу направити и ферментацијом, традиционалним поступком кисељења, који сеже још у античко доба када се ферментацијом чувала храна. Умјесто у оцат и воду, краставци се стављају у отопину воде и соли (која спречава труљење), али тако да је соли најмање три одсто.

Стакленка се, уз повремено отварање, остави седам до десет дана, након чега их можете јести. Овако ферментисане краставце требате држати у хладњаку.

У супротном ће се ферментација наставити. Бактерије које се природно појављују током неколико седмица производе млијечну киселину која онда киселим краставцима појачава киселост. За овакву су ферментацију заслужне бактерије, међу њима и Лактобацилус, корисни микроорганизми које називамо пробиотици и за које истраживања сугеришу да потенцијално могу побољшати имунолошкр функције, помоћи у бољој пробави и апсорпцији храњивих материја.

Већина није ферментисана

Но ваља имати на уму да већина киселих краставаца који се продају у супермаркетима нису ферментирани, осим ако су посебно означени као ферментирани или пробиотички производ.

То нас води к другом савјету - већу корист за здравље извући ћете ако их киселите сами. У противном обавезно читајте декларације.

Неки куповни кисели краставци направљени су од потпуно природних састојака, попут једноставне комбинације краставаца, воде, оцта и зачина, али већина чешће садржи адитиве, укључујући умјетне боје и конзервансе.

Дозвољено је њихово додавање готово свим врстама хране, одгађају кварење, уједначавају квалитет индустријски произведеној храни, уљепшавају је, али неки се повезују и са штетним ефектима на здравље, посебно код осјетљивијих група као што су дјеца, стари и они нарушеног здравља.

Нека су досадашња истраживања доказала повезаност појединих адитива у прехрани и појави хиперактивности у дјеце.

Прекомјерна со

Још је једна потенцијална опасност скривена у киселим краставцима, а то је висок удио натријума. Док повремено конзумирање киселих краставца неће бити штетно, редовна конзумација додатног натријума могла би довести до здравствених проблема.

Сматра се да већи кисели краставац има око 300 милиграма соли, што је око 13 одсто дневне препоручене границе за здраве одрасле особе.

Ако имате висок притисак толику количину соли, односно натријума, ипак не бисте требали конзумирати.

То је штетно и за бубреге јер прекомјерна употреба соли повећава количину натријума у нашој прехрани, што може довести до озбиљних здравствених проблема попут задржавања воде, надутости, високог крвног притиска и повећаног радног оптерећења бубрега.

Прехрана богата сољу такође доводи до преоптерећења течношћу и може се показати токсичном за срце, васкуларни систем и бубреге, према студији објављеној у часопису "Интернешнал Журнал оф Молекулар Сајенсис".

Глобални проблем

Познато је и да је со у прехрани један је од најзначајнијих узрочника повишеног крвног притиска.

Повишени притисак је када су вриједности артеријског притиска више од 140/90 ммХг и обавезно га треба снижавати јер је велики ризични фактор за мождани удар. Смањење соли једна је од ефикаснијих мјера које се савјетују особама с повишеним притиском, а смањење соли, осим што ће снизити вриједности притиска, подићи ће ефикасност лијекова.

Превише соли у прехрани глобални је проблем. Нико од нас не би требало додатно да досољава храну, потребе нашег организма за соли су до пет грама на дан, а ми уносимо соли и до девет грама дневно.

Највише од тога управо скривено у храни. Стога је врло важно читати декларације и бирати оне намирнице које садрже до 1,4 грама соли на 100 грама хране и уопштено бирати намирнице с мало натријума, избјегавати намирнице на чијој декларацији пише да садрже мононатријум глутамат.

Со у нашем организму дјелује тако да задржава вишак течности, што доводи до повећања крвног притиска.

Осим повишеног ризика за мождани удар, то може бити и ризично и за развој болести бубрега, али и срца и срчаног удара.

Извор електролита или ипак не?

На климавим ногама је и још једно увјерење везано уз киселе краставце, а често је међу спортистима.

Нутриционисти, наиме, неријетко се сусрећу с питањем може ли ‘сок‘ од киселих краставаца послужити као добар извор електролита или као добра метода за спречавање грчева у мишићима.

Електролити су материје које помажу нашем тијелу да одржи равнотежу течности и утичу на рад мишића, али и на многе друге тјелесне процесе. До сада је већ неколико малих студија истраживало употребу сока киселих краставаца у одржавању равнотеже електролита, но резултати су били мјешовити па ни након тих студија не знамо је ли добро пити течност у којој су кисели краставци.

Студија у којој је учествовало само девет мушкараца показала је да мале количине сока киселих краставаца нису значајно повећале концентрацију електролита у крви.

Истраживачи су извијестили да је упитно би ли сок киселих краставаца ублажио грчеве у мишићима повезане с вјежбањем јер сок вјероватно неће замијенити количину натријума изгубљеног знојењем, али и зато што сирћетна киселина одгађа пражњење желуца, што би успорило апсорпцију храњивих материја, пише портал "Живим".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.