Има разлике: Шта је српска а шта турска кафа

"Савремени кувар", на више од 1000 страна, у којем се налази више од 3200 рецепата и савјета, у поглављу "Кафа", подсјећа и на предање да заслуга за откриће кафе припада једном "чобанчету који је примијетио да му козе показују изузетну живахност кад год би се набрстиле биљке познате под именом кахоуа". У Европи је кафа почела да се пије средином 17. вијека.

Да је било нешто посебно у млиновима за кафу који је некада свака кућа имала, а којима се ширио мирис мљевене кафе, потврђује и овај стари кувар у којем се у припреми наводи важност мљевења кафе прије кувања.

Припрема кафе:

"Да би кувана кафа била укусна потребно је прво да зрна кафе буду лијепо испржена али не препржена. Друго, да се кафа добро самеље непосредно прије кувања. И треће, да вода добро проври а затим кад се кафа скува, да направи још један кључ. Кафа се служи чим се скува, никад подгријана. Талог од кафе не смије се поново употребити".

А разлика између српске и турске кафе, није само у начину служења, већ и у припреми. Ево шта каже Кувар из 1967. године:

Српска црна кафа

"Ставити у џезву воду и шећер и пустити да проври. За једну шољицу кафе потребна је шољица и по воде, коцка шећера и кашичица мљевене кафе. Кад вода проври, одлити мало у шољицу или друго лонче, закувати кафу, па вратити џезву на ватру да кафа направи кључ, односно, само да се подигне, ништа више. Усути одливену воду, оставити кафу минут-два да 'стане' а затим је разлити у шољице и служити".

Турска кафа

"Ова кафа се највише пије у Босни а справља се овако:Ставити кафу у суву загрејану џезву и прелити је кључалом водом. Кафа не треба више да ври. Однос воде, кафе и шећера је исти као за српску кафу, само што се шећер не ставља у кафу већ се служи посебно. Готова турска кафа служи се у малим џезвама, за сваку особу посебно", преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.