Грије зими, љети зноји: Зашто је ракија омиљено пиће Срба

24седам
Foto: твитер

Ракија је универзални српски лијек у народној медицини, а Срби често пију по чашицу ракије прије сваког оброка, али и на празан стомак након буђења. Пије се и у добром друштву, као кувана, а од ње некад зна и да заболи глава.

Ријеч ракија је арапског поријекла и потиче од ријечи „ал-рак“ што у слободном преводу значи – зној. У почетку је означавала пиће арак које се производило у Индонезији, Малезији и другим далекоисточним земљама, а добијало се дестилацијом преврелог сока или вина специјалних врста палми.

У Србији од сорти шљива које се најчеће користе за прављење ракије најзаступљенија је пожегача, а популарне су и друге ракијске сорте – црвена ранка, бијеле шљиве, моравка, метлаж. Поред шљиве популарне су и ракије од кајсије, дуње, крушке, грожђа и клеке. Љубитељи овог жестоког пића истичу да се најбоља ракија пече у Моравичком округу.

Гријана или врућа ракија је неизоставна у дугим зимским мјесецима. Обично се пије док је врућа. Често се служи уз кисели купус, сланину или гибаницу. Кува се углавном ујутру и намјењена је првим комшијама, рођацима и пријатељима који свраћају на дружење. Одличан је аперитив и често се служи која „чашица“ прије јела.

У свакодневном говору јачина алкохола се изражава у градима. Прерачунавање се једноставно може извршити помоћу једнакости: 1 град = 2.46 вол%. Јачина ракије одређује се помоћу алкохометра. Волумни проценат је број литара чистог етанола (чистоће 100 одсто) који се налази у 100 литара алкохолног пића односно, у водено-алкохолној смеси која то пиће чини.

Ово жестоко пиће се често се ракија користи у народној медицини. Комова ракија користи се за масаже, а разблажена за приправљање облога за скидање тјелесне температуре и болове у грлу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана