АП: Заборавите виски и коњак, нема бољег пића од шљивовице
Заборавите виски или коњак, за Србе нема ничег бољег од домаће шљивовице, пише АП.
Шљивовица се у Србији вијековима ручно правила и конзумирала, обичај који се преноси са генерације на генерацију, за који стручњаци кажу да је постао део националног идентитета, пише АП уз објашњење како се изговара ријеч шљивовица.
Традиција је и даље распрострањена у руралним областима балканске земље упркос процвату модерних дестилерија и брендова.
Очекује се да ће УНЕСКО овог мјесеца одлучити да ли ће укључити „друштвене праксе и знања у вези са припремом и употребом" овог алкохолног пића на своју листу свјетске нематеријалне културне баштине.
Социолог Илија Маловић каже да је шљивовица типично српски производ јер се добија од локално узгојеног воћа – шљиве – која је лако доступна, и зато што се ракија прави и ужива у породици и локалним заједницама.
Срби пију шљивовицу када славе, тугују, дочекују госте и обиљежавају важне догађаје, објаснио је Маловић. Људи су увек чували своје најбоље флаше за вјенчања, рођење дјетета и сахране, рекао је Маловић за АП.
„Шљивовица је одувијек била интимно везана за породицу. Дио је живота људи од почетка до краја и увијек је била део идентитета овог народа", објашњава Маловић који је аутор блога о локалним воћним ракијама.
Ових дана шљивовица је и значајан српски извозни производ и локална туристичка атракција. Посљедњих година никла су мала предузећа која производе шљивовицу и друге воћне ракије, нудећи модерну амбалажу у етно стилу.
За бољи квалитет, шљивовица се понекад чува у храстовим бурадима што јој даје браонкасту боју попут вискија и помало горак укус.
И, са годинама, постаје све боља, наводи агенција АП.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.