Сви Европљани псују о сексу, осим Нијемаца

Њемачки лингвиста и романиста Ханс-Мартин Гаугер (1935), члан њемачке Академије за говор и пјесништво, те аустријске Академије наука, у дугој каријери је написао мноштво озбиљних књига, међу којима неке о теорији претварања ричеили или књиге о стилу и говору.

Добитник је и неколико великих културних награда њемачког говорног подручја, а недавно је објавио књигу "Das Feuchte und das Schmutzige" ("Влажно и прљаво"), у којој се бави псовањем и вулгарним и ријечима које се у ту сврху користе у различитим европским језицима, пише Тпортал.

Главна теза његове књиге је да се Нијемци у псовању битно разликују осталих европских народа по томе што сексуалност у њиховим псовкама уопште не игра значајну улогу.

Да негдје друго игра, на простору бивше Југославиеј свакако, то знамо и из свог искуства - као они који псују и онима којима су псовке упућене.

Сексуални однос са мајком је централно мјесто једне од најважнијих псовки ових простора, али се често повезују орални секс и пенис (а много мање вагина) као и комбинација секса и ануса.

Слично је, објашњава Ханс-Мартин Гаугер, и у већини осталих европских језика, нарочито романских, а одговарајућих примјера у "Das Feuchte und das Schmutzige" не мањка.

Један од познатијих је и физички обрачун фудбалера Матерација и Зидана на Свјетском првенству 2006, када је Италијан завршио на земљи, јер је Французу рекао да ће му "повалити сестру, курву".

Са ким се ко у псовкама метафорички секса, то је, наравно, и ствар специфичног народа и његове културе, али нема сумње да све пршти од секса, сексуалности и сексуалних органа.

Код Нијемаца је ствар потпуно другачија, не зато што они не псују, него зато што су њихове стандардне псовке усмјерене првенствено на фекалне и сродне излучевине.

Ако Нијемац жели да вас увриједи, неће вам споменути мајку, него ће вам највјероватније поручити "Verpiss dich, du Arschloch ", истиче лингвиста Гаугер, што бисмо отприлике могли да преведемо као "Попишај се, шупку један".

Кључна ријеч њемачког псовања је и "Scheisse", а када се псује о псовању других, онда им се поручује да се баве са "Griff ins Klo", односно копањем по WC шољи.

Наравно, истиче Гаугер, "срање" није непозната псовка и на другим европским језицима, али у њемачком се скоро све врти око фекалија, док секса уопште нема.

У другим германским језицима такође се псује сексуално, посебно у холандском и енглеском, док су Швеђани изузетак по томе да им је већина псовки религијски усмјерена.

Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг хвали књигу и аутора Гаугера као "једног од ријетких лингвиста који умију да популаризују науку", а "Das Feuchte und das Schmutzige" као текст "лаког стила" који избјегава "таксативно изношење дегутантности", али успијева да све своје тезе јасно и увјерљиво представи.

Њемачка специфичност у псовању није нужно лоша ствар, истиче лингвиста Ханс-Мартин Гаугер, јер се у псовкама сексуалне подлоге често скрива омаловажавање жена, али и понижавање тјелесног и духовног ужитка који је резултат сексуалних односа.

Иако се језичким чистунцима и конзервативцима може учинити да су псовке недостојна тема за лингвистичко проучавање, Гаугерова књига доказује да и вулгарно у језику нуди занимљиве увиде.

Уосталом, у томе Ханс-Мартин Гаугер није први, јер су и браћа Грим – без чијег језикословног ангажмана савременог њемачког не би било – у своме рјечнику њемачког језика, који је први пут објављен 1854, уредно навели све тада актуелне псовке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.