Звонимир Ђукић Ђуле, фронтмен састава “Ван Гогх” за “Глас Српске”: Смјерност и посвећеност коријен великих промјена

Свет је паралисан, али човек не сме бити деморалисан. Право је време за промене на свим нивоима како свести тако и стварности. И у уметности треба кренути од нуле, препустити се чулима и храбро искорачити ка новој перцепцији, инспирацији и креацији.

Испричао је ово у разговору за “Глас Српске” фронтмен бенда “Ван Гогх” Звонимир Ђукић Ђуле, осврнувши се на доба пандемије вируса короне, те на тренутке кроз које свијет сада пролази. “Ван Гогх” ће ове године у августу наступити на “Нектар ОК фесту”, који ће од 14. до 16. августа бити одржан на Тјентишту.

- Ко зна, можда се све на овој планети толико уморило од људи, да се темељ смисла под теретом муке распао. Можда смо стигли до тачке усијања у којој су се стари постулати препали, а пред нама се поставио изазов да преосталом мудрошћу здраве односе успоставимо и поштујући праве вредности пробамо да нови свет саградимо, да постанемо брижни Људи, посвећени породици, да будемо солидарни и саосећајни једни према другима. Овај вирус или стање, или шта год и како год да се звало или се још зове, догодио се као својеврсна опомена и подсетник, да драгоцене секунде живота, паметније трошимо. Догодио нам се “Рест'АРТ”, као последњи позив да себе обновимо и исправно посветимо уметности живљења - рекао је Ђукић.

ГЛАС: Како сте Ви проводили вријеме у изолацији и како је читава ова ситуација која је иза нас утицала на Вас?

ЂУКИЋ: Како, па као и сви, комбиновано! Судар са слободним временом, између четири зида, у никад гласнијој тишини и под никад већим знаком питања, суочен са мислима и помислима, покренуо је шаку и ставио ми прст на чело. Нама су дани изолације протицали и у комуникацији са људима који прате наш рад. Комуницирали смо са њима путем друштвених мрежа. Вежбао сам гитару као луд, нисам ни знао где сам са свирањем утањио, понављао сам неке песме до бесвести, све док ми прсти од жица нису завриштали. Чињеница да је “Ван Гогх” поново трио, пробудила је у мени жељу да се вратим гитари на неки другачији начин. Како је време протицало, упознао сам и комшије, дивни неки људи, живе ту поред мене годинама, а онако у сталној журби, само смо пролазили једни поред других на здраво здраво. Кроз разговор са њима није било тешко осетити да су се сви преко ноћи окренули заборављеним потребама и хедонизму. Никад се више није читало, причало са укућанима, деца су нам се ужелела загрљаја, кућни љубимци игре, а “Флојди” и “Цепелини” су трештали са комшијских прозора.

ГЛАС: Током трајања изолације одржали сте онлајн свирку у трајању од 12 часова. Како сте се припремали за то, колико сте задовољни гледаношћу и каква су Ваша очекивања била?

ЂУКИЋ: Искрено, нисмо имали никаква очекивања, колико нас је возила жеља да се повежемо са људима из целог света, и да им то седење код куће, учинимо подношљивијим и макар мало пријатнијим. Водио нас је инстинкт, нисмо размишљали о томе шта ћемо све свирати од 17 часова поподне до 5 часова ујутру, само смо узели инструменте у руке и музика је кренула да излази из нас. Да смо којим случајем анализирали замисао, можда би и одустали од ње. Све је деловало неизводљиво, а опет с друге стране инспиративно, нико пре нас ништа слично није урадио. Осетили смо добро расположење преко пола милиона људи колико нас је пратило широм света. Кад се све завршило, прелетели смо погледом материјал и избрисали га. Посветили смо ту ноћ људима који су је провели са нама, без жеље да садржај поставимо на наш “Јутјуб” канал и монетизујемо га.

ГЛАС: Према Вашем мишљењу, какав ефекат на свијест појединца ће имати цјелокупна ситуација која се десила читавом свијету? Какве промјене ће да се десе и какве промјене су се већ десиле?

ЂУКИЋ: У глави једноставног човека, постоји жеља да сви “ефекти” из стварног живота нестану. Постоји жеља да се сачува породица, да се поново пробуди смисао живота, да свим бахатостима дође крај, да престане трка с временом и застане клима с променом, да се лети купамо, зими санкамо, а не обрнуто. Ово све као да је била само опомена, пред искључење. После овога, нуди нам се опција да поштујемо сваки секунд који пролази кроз нас и поред нас, или ће време брзином ветра пролетети, а да то и не приметимо.

ГЛАС: Колико је свијет и даље инспиративан и колико је могуће у мору садржаја одскочити и испливати квалитетом?

ЂУКИЋ: Свет мање-више, али инспиративне су све оне ситуације и тренуци у којима се наше емоције дотакну. Сама чињеница да до сад најбоља песма није написана, у креативном бићу буди сталну потрагу са жељом да управо он буде тај који ће најбоље дело својом енергијом потписати. Нема правила, али јасно је да човек максимално посвећен свом делу, не може, а да на свом креативном путу не резултира задовољштином и успехом, па све и да је у дефициту с талентом, рад и искрена посвећеност циљу, увек потписују аутентичност и смисао сваког дела.

“ОК ФЕСТ”

ГЛАС: За неколико мјесеци наступићете на “Нектар ОК Фесту”. Шта припремате за тај наступ, каква су Ваша очекивања и шта публика на Тјентишту може да очекује од “Ван Гогха”?

ЂУКИЋ: “Ван Гогх” једва чека наступ на ОК Фесту на Тјентишту. Публика од нас уместо социјалне дистанце, може да очекује емотивну константу, бићемо ту на ноту и стих једни од других. То је један од првих концерата после пошасти која се разгаламила. Наступамо као трио, а звук са албума “Страст”, “Ходи”, “Опасан плес” поново чини окосницу наше енергије. Радујемо се сусрету с публиком. Одличан је лајнап фестивала. Надам се да ће временски услови бити на нашој страни и да ћемо се сви после после скоро пуна два месеца изолације између четири зида, препустити чарима музике и природе. Верујем да сви то чекамо више него икада пре, а после свега и имамо право на то, зар не!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.