Жива легенда Џон Мајал прославио 90. рођендан: Кум британског блуза и даље ради посао

Гитариста рођен 1933. године у Маклесфилду, крај Манчестера до статуса ходајуће легенде блуз музике стигао је као гитариста, композитор и пјевач те умјетник који је повезао саставе “Крим”, “Флитвуд Мик”, “Ролингстонс” и музичаре попут Ерика Клептона, Питера Грина, Мика Тејлора, Џека Бруса, Џона Меквија.

Његова улога фронтмена и ментора обликовала је и утицала на модерну музичку историју средином шездесетих када је његов састав “Блузбрејкерс” постао завршна школа за водеће блуз и рок музичаре тог времена, али је он и током протеклих шест деценија каријере посвећено и упорно одржавао упаљеном ватру бијелог блуза.

Мајал је током одрастања у Манчестеру почео упијати утицаје од стране оца, који је био љубитељ џеза и добар џез гитариста па је рано научио свирати клавир, гитару и усну хармонику, а када је кренуо на умјетнички колеџ  1956. године основао је први састав “Поверхаус фор”, плесни блуз бенд. Ипак, након колеџа одлази у војску, а када се вратио, са 29 година, основао је састав “Блуз синдикат” у Манчестеру прије него што га је још један пионир британског блуза Алекси Корнер увјерио да дође у Лондон. Тамо је 1963. Мајал основао “Блузбрејкерсе” и кренуо на путовање које још увијек траје.

- Блуз се уклопио у ране шездесете и друштвени начин живота у то вријеме. Ствари су се ионако мијењале у моди, умјетности, политичким погледима. Ми у Британији смо педесете провели слушајући традиционални џез. Алексис Корнер и Сирил Дејвис били су дио џез сцене, али је интересовање за блуз произашло из те џез сцене. То се догодило овдје, а не у Америци, јер је у то вријеме сцена у Америци била расно сегрегирана и тамо се блуз слабо сретао са бијелом публиком. Међутим, у Европи, не само у Енглеској, црни блуз је почела да слуша публика која их није слушала у Америци. Открили смо Елмореа Џејмса, Фредија Кинга, Роберта Џонсона, Мадија Вотерса и они су говорили о нашим осјећајима, нашим животним причама и то је било то. Било смо дубоко увучени у ту причу - рекао је Мајал.

Био је и остао виртуозни мултиинструменталиста, пјевач, текстописац и продуцент али се Мајал највише истакао као вођа бенда, способан да окупи врхунске таленте око себе и то је постала константа у његовом раду од деби албума “Блузбрејкерса”(1964) на којем је свирао гитару Роџер Дин, али који је прошао прилично незапажено. Ипак, након што је Ерик Клептон напустио “Јардбирдсе” позван је да свира са “Блузбрејкерсима” и формирана је постава гдје су уз Мајала и Клептона били Дожон Мекви (бас гитара) и Хјуџи Флинт (бубњеви). Ова четворка снимила је класик бенда “Bluesbreakers with Eric Clapton ” (1966), који је доспио на топ-листе и поставио темеље развоја бијелог блуза у другој половини шездесетих, али је Клептон напустио бенд са Џеком Брусом како би основао састав “Крим”. На његово мјесто долази једнако сјајни Питер Грин на њиховом сљедећем издању “А Хард Роад” (1967),  да би након одласка Грина и Меквија у састав “Флитвуд Мик”, као замјена у “Блузбрејкерсе” стигао Мик Тејлор, за албум “Crusade” (1967), али двије године касније и он на крају одлази у “Ролингстонсе”.

Године 1969. Мајал, разочаран бројним персоналним промјенама сели се из Енглеске у чувени Лорел Кањон у Лос Анђелесу гдје снима албуме “Bare Wires ” (1968), “Blues from Laurel  Canhon ” (1968) и “Тhe Turning Point” (1969). Они садрже омаж у стилу његових хероја, као што је Елмор Џејмс, али овдје је Мајал исковао свој непоновљиви и суштински звук, унутар традиције, али ни са ким везан, пишући већи дио сопственог материјала. Сви који се сјећају блуз сцене касних шездесетих присјећају се невјерице када је Мајал потом одбацио бубњеве и соло гитару како би издао “The Turning Point”, предвођен саксофоном и акустичном гитаром за пребирање прстију.

Током седамдесетих Мајал у своју музику све више укључује елементе џеза, попа и фанка у свој репертоар, док је радио са извођачима као што су Ред Холовеј Лари Тејлор и Харви Мандел, али промјена музичких интересовања публике, све слабија продукција и проблеми са дискографским кућама уз сталне промјене у поставама удаљили су га од главних музичких токова. Током 1982. Мајал поново окупља “Блузбрејкерсе” са Миком Тејлором, Џонон Меквијем и Колином Аленом у постави кренувши на свјетску турнеју. Турнеја је изњедрила видео концертни филм под називом “Blues Alive ”, на којем су гостовали легендарни блуз умјетници Алберт Кинг, Бади Гај, Џунор Велс и Ета Џејмс. Буђење интереса за блуз музику током осамдесетих подстакнуто успјехом гитаристе Стиви Реј Вона и повратком ветерана попут ББ кинга и Џона ли Хукера на сцену, враћа и Мајала на турнеје, а уз пратњу “Блузбрејкерса” током деведесетих снима неколико одличних албума попут “Wake Up Call ” (1993), “Spinning Coin ” (1995), “Blues fot the Dost Dash” (1997). За издање из 2001. године “Along For The Ride” окупља звјездане госте попут Питера Грина, Мика Тејлора, Билија Гибонса, Стива Милера, Билија Престона, Гарија Мура и бројних других великих имена. За свој 70. рођендан одржао је велики концерт уз гостовање Ерика Клептона и Мика Тејлора, а за 80. рођендан Би-Би-Си је емитовао једносатни документарац о Џоновом животу и каријери под називом “Кум британског блуза”. Много старији од већине учесника британског блуз бума шездесетих није се ни ментално ни физички уклапао у статус поп звијезде по идејама музичке индустрије, али је свако ко је био било ко у британском блузу био је и дио његове орбите, брусећи своју вјештину са старим мајстором. Његова посвећеност музици представља јединствен случај у историји, са импресивном дискографијом иза себе и хиљадама одсвираних концерата широм свијета, али он и даље тврди да је само имао среће.

- Имао сам велику срећу да се бавим оним што волим толико дуго. Мислим да 90 година то звучи пуно и претпостављам да јесте, али нисам се тако осјећао јер сам успут толико уживао. Драго ми је што и даље правим плоче. Знате како кажу, вријеме лети када се забављате. Свакако сам се много забавио - рекао је Мајал.

У каријери дугој више од пола вијека објавио је 60 албума и утицао на рок-блуз сцену више од било ког другог музичара у историји, а 2019. године објавио је књигу сјећања “Блуз из кањона Лаурел: Мој живот као блузер”. И даље свира концерте, посљедњи албум “The4 Sun Is Shining Down” објавио је прошле године, а према ријечима из поменуте аутобиографије планира да умре као стари блузер свирајући док може стајати на ногама.

“Блузбрејкерс”

Године 2008. године Мајал је службено повукао име “Блузбрејкерс” и отворио ново поглавље са “Џон Мајал бендом”, са којим и данас снима албуме и наступа широм свијета.

- Мислио сам да је помало безобразно користити име “Блузбрејкерси” и изгледало је погрешно у свјетлу оригинала. Након неког времена почело је да мирује умјесто да разбија, што је била првобитна идеја јер смо жељели разбити правила у музици. Морате одражавати вријеме у својој музици и ако радите онолико колико и ја, морате ићи даље и радити нешто другачије - рекао је Мајал. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.