Влатко Стефановски: Све је више целофана, а мање чоколаде

Познати виртуоз на гитари новосадској публици се представио на један неуобичајен начин, јер су дио његовог наступа употпунили тамбураши тамбурашког оркестра „Велос” с којима је извео неколико популарних хитова.

Стефановски истиче да је задовољан што се поново вратио у град у ком је снимио први албум и имао први самостални концерт ван Македоније с групом „Леб и сол”, али и имао занимљиво искуство свирања с тамбурашима.

Како је рекао у ексклузивном разговору за Анадолију, “Нови Сад је испекао фестивалски занат”, јер је инфраструктура и организација била на врло високом нивоу.

„Све је било изванредно. Дечки (из бенда, оп.а.) су свирали феноменално и гости („Велос”, оп.а.) су нам били одлични. Једва чекам да видим тај снимак на телевизији”, рекао је Стефановски.

Свој однос с Новим Садом описује као „тајну везу”, за ког га вежу драге успомене, истичући пријатељство с недавно преминулим „панонским морнаром” Ђорђем Балашевићем, али и да је имао прилику да слуша уживо најчувенијег тамбураша с Петроварадинске тврђаве Јанику Балажа.

На питање шта је тајна његовог дугог трајања јер је након популарне групе „Леб и сол” изградио једнако успешну соло каријеру, Стефановски наводи да се никада није бавио каријером, јер је гитару у руке узео из потпуно другачијих мотива.

„Занима ме, наравно, да имам публику и редовна издања, да продуцирам музику. Али, ја се нисам бавио каријером у маркетиншком нити ПР смислу, никада. Почео сам да свирам гитару не зато да бих био популаран, него зато што сам у тој гитари пронашао неки свет, неки звук који мени попуњава неке емоционалне рупе. Мени тај звук електричне или акустичне гитаре треба као храна и ја свакодневно морам да узимам ту храну. Некад у већим, некад у мањим количинама свирајући или слушајући музику. А каријера и хонорари су нуспојава за оно што сам, евентуално, добро урадио”, истакао је Стефановски.

Оцијењује да је данашње вријеме, вријеме каријере и маркетинга.

„Све је више целофана, а мање чоколаде. Све је више картонске амбалаже а све мање садржаја. И данас, пре него што сниме песму, бендови или музичари размишљају о видео-споту. За мене је то губљење времена и пара. Ако је песма добра, онда је све добро. Ако је песма лоша, џабе ти и спот од милион долара. Не разумем се у модерна маркетиншка кретања. Али дигитална култура је данас направила да постоје данас само маркетинг и ПР”, казао је Влатко Стефановски.

Како наводи, за све ове године каријере публика испред бине није се промијенила и захвалан јој је што и данас долази на његове концерте.

„У публици не смемо тражити проблем. Можемо проблем тражити у медијима, али и у новој култури и времену. Мада, можда у томе треба да тражимо и предности и да их искористимо у добре сврхе. Али публику не смеш дирати. Она је увек у праву. Ако јој се иде на концерт доћи ће, ако јој се не иде – неће доћи. Не можеш да се љутиш на публику која није дошла. Могу само да будем захвалан публици која је дошла што је омогућила да живим и даље и да се бавим и овим послом и даље”, напомиње Стефановски.

Посебно указује на то да је и поред распада Југославије, након престанка ратних дејстава у бившим југословенским републикама, наставио да свира на том простору и оквиру разних музичких пројеката, а што се тиче гостовања по региону, наводи да га је протеклих годину и по дана у тој намери омео вирус корона и локдаун који је онемогућио слободно путовање преко граница, али и скупове попут концерата.

„Три пута смо заказивали једну те исту турнеју која је због Ковид-19 отказана. Жао ми је што је тако. Верујем да ћемо и то успети да остваримо ускоро. Имали смо заказане концерте по Босни и Херцеговини и све је то пролонгирано за неодређено време. Тамо где се може свирати - свираћемо. Где смо позвани – свираћемо”, причао је Стефановски.

Наводи и да је за вријеме локдауна научио да кува, шетао пса по насељу и снимио нови албум „Taftalidze Shuffle” са својим триом, који представља, кроз музику проткану, ретроспективу детињства и ране младости Влатка Сетфановског у крају Скопља Тафталиџе у коме је одрастао.

„Пошто је садашњост каква јесте, а будућност неизвесна, погледао сам у ретровизор и пробао да извучем из себе мало сокова из сопствене младости и снимим нешто чега се сећам и нешто што ме и даље држи узбуђеног и фасцинираног, као што су били рокенрол, гитаре, неки аутори, извођачи… Покушавамо да продужимо даље истим темпом”, изјавио је Стефановски.

Наводи и да је веома задовољан успјехом тога албума отпјеваног на македонском језику, наводећи да је крајем прошле године његова плоча била најпродаванија у Хрватској, што му се никада није догодило у каријери. Истиче и да ће наредни период искористити за концертну промоцију тог албума широм региона, колико околности буду дозвољавале.

Трио Влатко Стефановског који је снимио нови албум сачињавају млади музичари: 24-годишњи басиста Иван Кукић и Влатков син двадесетогодишњи Јан Стефановски, који су своје умијеће представили у суботу увече новосадској публици. Влатко не штеди лијепе ријечи за чланове свог бенда, посебно истичући музички таленат, али и њихову младалачку енергију.

„Дошао сам у неке године када ми млада енергија и њихов ентузијазам много треба. На сцени не сме бити инерције. Инерција је опасна по креативност. Не смеш понављати исте ствари, исте фразе из вечери у вече. Мораш баш нешто освежити, успорити-убрзати, прекинути-наставити, бар нешто што није било јуче да би и публика била узбуђена али и да бисмо ми били узбуђени на сцени. Ја се с овим дечкима више ни не гледам. Јако смо развили ту когнитивну резонанцу, комуникацију без гледања, на моје велико задовољство. Они буквално растурају”, нагласио је Влатко Стефановски.

Говорећи о пандемији вируса корона, наводи да је вирус ставио под знак питања пуно тога.

„Довела је основне људске слободе под велики знак питања. Ти локдауни су мени несхватљиви, неразумљиви и неприхватљиви. Ја сам вакцинисан. Не сматрам да човек треба да избегава вакцину. Али те брзоплете политичке одлуке са отварањем и затварањем… Човечанство и планета су збуњени”, наводи популарни македонски гитариста.

Оцијењујући тезу да гитарска музика полако уступа мјесто електронској и да полако умире као инструмент, Стефановски наводи да су управо за време локдауна познати произвођачи гитара бележили рекордну продају, јер је затварање мотивисало људе да свирају и забаве се у кућним условима.

„Нажалост, модерна продукција поп музике је базирана на латино ритму који је врло сличан нашем чочеку. На то се додају два-три акорда на клавијатурама, неки смешни ’саунд дизајн’ звуци, иза тога и певачица која је талентована и углавном импровизује у пентатонској скали - и то ти је нова музика. Битлси су се распали пре 50 година, а оно што су задали је дан-данас ненадмашиво. Хендрикс је умро пре пола века. Оно што је он задао данас је исто ненадмашиво. Имао сам ту срећу да живим у декадама када се стварала фантастична музика која нас је све хипнотизирала. Данас су друга времена. Људи више немају живаца да преслушају једну песму отпочетка до краја. Па чак и радио-станице не пусте песму до краја већ убацују џинглове или рекламе. Нема тог стрпљења да слушаш Пинк Флојде и ’Dark side of the Moon’ 45 минута. Али верујем да ће ускоро да се појави нешто ново не у музичком, већ у културном и уметничком смислу. Јер ова дигитализације је узела маха и сад или ће да се убрза па да се роди нешто што не знамо шта је, или ће да угине па ће се јавити нешто што још не знамо шта је. Јер ово не може још дуго да опстане”, закључио је Стефановски.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.