Омаж о успону и паду пјевача Шејна Мекгована без романтизовања

Разбарушени, непредвидиви, крезуби, пргави намћор који режи и тетура се пун опијата стереотипна је слика када се помисли на Шејна Мекгована, пјевача састава “The Pogues”.

Такву слику је и сам подстицао (ауто)деструктивним понашањем и прије својих почетака у музици у вријеме појаве панка у Лондону па све до прије пет година, када је због неспретног пада при изласку из студија у Даблину сломио карлицу, остао везан за колица и био натјеран да се одрекне опијата.

Његова деценијска склоност ка алкохолу и дроги донијела му је у очима јавности имиџ “неуништивости”, скоро колико и легендарном Киту Ричардсу, али и низ не само физичких невоља. Аутор неких од најљепших стихова у келтском року и панку одлучио се да открије и неке не тако познате чињенице о себи.

О његовим почецима, начину живота и неким стварима због којих сада, са 63 године, жали док се креће у колицима и једва говори, али и о његовој музици и стиховима, због којих је постао нека врста живе легенде, редитељ Џулијан Темпл снимио је документарни филм.

Мекгован је затражио од редитеља Џулијана Темпла да сними документарац о њему, али је одмах испоставио и услов - “без интервјуа са мном”. Темпл се прихватио посла, а тек на наговор Џонија Депа. И није имао намјеру да, упркос свему, од њега прави романтичног хероја, пишу критичари који су погледали филм и оцјењују да је Темпл вјероватно једини ко је могао да га сними.

Темпл и Мекгован познају се још од првих дана панка, од наступа “Секс пистолса” и “Клеша” у Лондону.

- Налетио сам на њега у тренутку панка у Лондону 1976. Први интервју са њим икада урадио сам ја и тај је интервју у филму. Имао је тада изблајхану косу. Сваки панкер тада би зграбио флашу и разбио је о главу попут Марлона Бранда у “Јулију Цезару”. Био је то као неки знак преломног тренутка у животу. Излактао би ме (Шејн) са простора испред бине. Било је то фасцинантно кад је Сид Вишиз изашао из те гомиле и прикључио се “Секс пистолсима”. Остала је ту нека празнина за коју се, рекао бих, Шејн пријавио и “добио посао”, јер је постао нека врста кључне особе у тој гомили панкера испред “Пистолса” и “Клеша”. И ако бисте то снимали, камера би вам прелетала преко свих и заустављала се на Шејну, јер је он био баш у свему томе, он је провлачио енергију кроз себе и метастазирао је. Хемијски се мијењао у односу на оно што јесте - прича Темпл за “Ролингстоун”.

О Шејну говори и Гери Адамс, али и његов отац, који и сам за себе каже да је био проблематичан тип и нервирало га је то што је његов син као тинејџер слушао америчке бендове те његова сестра Шиваун, музичарка и новинарка, која открива да се њен брат послије прве свјетске турнеје свог бенда вратио другачији.

- Отишао је и никада се није вратио, не онај Шејн ког сам познавала - каже Шиваун Мекгован и прича о томе како је била запањена када је први пут чула да маса скандира име њеног брата, као и о својој одлуци да га натјера да оде у психијатријску клинику крајем осамдесетих.

Филм ће на четвртом каналу Би-Би-Сија бити емитован сљедеће године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.