Одлазак бубњара култног састава “Ролингстонс” Чарлија Вотса: Да ли је ово крај “Стонса” и једне епохе у музици

И све то у част овог мајстора ритма, као да је преминуо неко од блиских чланова породице, а не бубњар бенда у којем он, уз Мика Џегера и Кита Ричардса, свира посљедњих 58 година. У неку руку, то је прилично разумљива чињеница, макар онима који си свјесни значаја ове групе у оквиру рок музике, поп културе и друштвених токова модерног доба, јер “Стонси”, како то Боб Дилан рече 2009. године у једном од ријетких интервјуа, “осим што су највећи, сигурно су и посљедњи рокенрол бенд”.

Или како је то нобеловац прецизније дефинисао: “Они су заиста највећи рок бенд на свијету и увијек ће то бити. Највећи и посљедњи. Све што је дошло послије њих - метал, панк, реп, нови талас, поп-рок, шта год - све то има коријене у 'Стонсима'. Они су посљедњи и најбољи.”

У контексту ових ријечи, јасно је зашто је Чарлијев одлазак толико потресао све љубитеље музике, па чак и оне којима “Стонси” нису лични фаворит. Овај вјечно насмијани, елегантни и смирени бубњар, осим што је мајсторски владао својим инструментом, био је, уз гитаристу Кита Ричардса, срце и душа бенда, који је дјеловао као да ће трајати вјечно и да неће дозволити смрт рокенрола. Иако, наравно, чињенице, биологија и године (а у овом случају импозантна осамдесет једна година), говоре нешто сасвим друго. Поуздан и сигуран, Чарли је био ослонац вјечно “котрљајућег камења”, како музички, тако и као људска спона између судара бунтовних карактера и великих его личности на релацији Џегер и Ричардс, те осталих чланова групе. И довољно је било погледати неки концерт групе или послушати неку њихову пјесму да схватите како Чарлијев неуморни ритам, у исто вријеме снажан и лепршав, диктира све што “Стонси” раде на бини или у студију. И тога су сви, од Ричардса преко Џегера до сваког обожаваоца групе, били свјесни, али је басиста Били Вајмен, човјек који је са Чарлијем свирао у пару дуже од 40 година, то најбоље објаснио.

- Сваки рокенрол бенд прати бубњара. Ако бубњар успори, и бенд успори, ако он убрза, и бенд убрза. То иде тако, осим у нашем бенду. Наш бубњар прати нашег ритам-гитаристу Кита Ричардса и то је тајна и ослонац звука “Стонса” - рекао је Вајмен.

У свирачком смислу, он није био склон пиротехници и солажама, једноставног и минималистичког звука, увијек је свирао без претјераних украса и увијек у функцији атмосфере пјесме. Са коријенима у џезу и свингу, по сопственим ријечима, није претјерано волио рок звук, али је био свјестан да је то звук времена и савршено се прилагодио захтјевима групе, што је Кит Ричардс константно истицао.

- Чарли све може да изведе на најобичнијем класичном комплету. Ништа претенциозно, али када га чујеш, буке ти не недостаје. У његовој свирци има много хумора. Обожавам да гледам кроз провидну мембрану како му ради десна нога. Чак и ако га не чујем, могу да пратим његов ритам само док га гледам. Друго, код Чарлија је трик који је преузео, мислим, од Џима Келтнера или Ала Џексона. На контрачинели већина бубњара свира сва четири ударца, међутим, на другом и четвртом, важним акцентима рокенрол “бекбита”, Чарли само подигне руку. Крене као да ће одсвирати, али се онда повуче. Можеш да добијеш срчану аритмију гледајући га. То како он развлачи ритам и оно што ми радимо преко те празнине представља тајну звука групе “Ролингстонс” - написао је Кит Ричардс у својој аутобиографији “Живот”.

Али ако некоме није јасно шта је гитаристи “Стонса” значио његов бубњар, најбоље говоре ријечи које је изрекао о њему у једном интервјуу од прије пар година.

- Чарли је невјероватно искрен, брутално искрен. То је Чарли Вотс. Одмах те познаје. Ако му се свиђате, он ће вам рећи неке ствари, а ви ћете имати осјећај као да сте разговарали са Исусом Христом. Једина ријеч коју могу да употријебим за Чарлија је дубина. Желим да будем сахрањен поред Чарлија Вотса - казао је Ричардс.

Сам бубњар, вјечно шкрт на ријечима, ријетко је давао интервју, још се рјеђе обраћао публици на концертима, избјегавао је било какву мистификацију или вредновање свог свирања, али за посљедњи опроштај, најбоље је његовим ријечима описати шта је и ко је био Чарли Вотс.

- Не сматрам се музичаром, јер никога не сматрам музичаром, ако ме разумијете. Ја сам радник, и тако приступам својим задацима - казао је Вотс.

Да ли његов одлазак значи крај “Стонса” или ће бенд наставити уз помоћ Стива Џордана, човјека којег је он препоручио као своју замјену за планирану предстојећу америчку турнеју групе коју је пропуштао због болести, тешко је знати у овом моменту. Иако је Ричардс стално истицао његов значај, шоу-бизнис је сурова ствар, али је тешко повјеровати да “Стонси” могу бити иста група без њега у бубњарској столици. Можда је путоказ Ричардсова објава на “Твитеру”, гдје је поводом Чарлијеве смрти окачио фотографију празног бубњарског сета на који је окачен знак “Затворено” (Не радимо). Разумљиво. Највећи бенд остао је без најважнијег радника.

Фактографија

Чарли Вотс је рођен у Лондону 2. јуна 1941. године. Одрастао је слушајући великане џеза попут Чарлија Паркера и Дејва Еванса. У 14. години је од родитеља добио први комплет бубњева и почео да вјежба уз плоче. Завршио је Умјетничку школу, а када је постао члан “Стонса”, 1963. године, још је радио као графички дизајнер, а свој позив користио је за дизајн бине и неких омота групе. Током каријере, у паузама рада матичне групе, објавио је неколико врло цијењених џез и свинг албума. Вотс је 2016. године рангиран на 12. мјесто на листи 100 највећих бубњара свих времена часописа “Ролингстон”. Иза себе је оставио супругу Ширли и кћерку Серафину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.