Најтужнија пјесма коју је Тито забранио због великог броја самоубистава

Пјесма, коју је након великог броја самоубистава Тито забранио, зове се "Плућа су ми болна" и сматра се једном од најтужнијих пјесама која је икад написана на језицима са наших простора.

Њен аутор је Драгиша Недовић, који је писао и познату стару пјесму "У лијепом старом Вишеграду", као и веома популарну "Стани, стани Ибар водо", затим "Коме шумиш, ој Мораво", "Негде у даљини поглед ми се губи", "На Морави воденица стара", "Шумадијо родни крају","Коме шумиш, ој Мораво", "Игра коло крај Нишаве", "Зарудела зора на Морави", "Београде, граде на Дунаву" и многе друге. Живот га није штедио и био је на корак од смрти 1941. године када је већ био изведен пред стрељачки вод у Шумарицама у Крагујевцу. У посљедњем тренутку су га, као познатог текстописца, одвојили на страну и избјегао је судбину многих Крагујевчана. Крај Другог свјетског рата дочекао је у њемачком радном логору у Дормагену.

По повратку у Крагујевац неколико година по окончању рата, тачније 1950. сазнао је да је оболио од туберкулозе. Тада је и написао пјесму "Плућа су ми болна".

Пјесму је први извео Заим Имамовић, али је она веома сугестивно дјеловала на слушаоце, те је у то вријеме широм Југославије забиљежен велики број самоубистава људи обољелих од туберкулозе, преноси Телеграф.

Прича се да су тада Централни комитет и Тито одлучили да се плоча повуче из продаје и забрани њено извођење, уз објашњење да наводи на самоубиство. Тек када је 10 година касније једном приликом Јованка Броз, за коју се неко вријеме причало да је боловала од ове болести, наводно је наручила ову пјесму на једном слављу, забрана је прекинута.

Нажалост, иако се излијечио од туберкулозе, дошли су проблеми са срцем. Од посљедица срчаног удара је 1966. преминуо у 49. години живота. Иза себе је оставио сина Александра, кћерку Раду и око 800 пјесама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.