На данашњи дан преминуо Милан Младеновић

Дијете из официрске породице, рођен је у Загребу, од шесте године живи у Сарајеву, да би се као тинејџер са породицом преселио у Београд.

Након првих озбиљнијих успјеха седамдесетих година у бенду „Лимуново дрво“ са којим је наступао по гитаријадама, у СКЦ-у и Дому омладине, из ове групе израста састав  „Шарло акробата“ у чијој су постави поред Младеновића свирали Душан Којић Која и Ивица Вдовић Вд. Током 1981. године излази једини албум Шарла „Бистрији или тупљи човек бива кад…“, који и данас важи за једну од најбољих и најутицајнији албума домаћег рокенрола.

Пред крај 1981. Младеновић формира бенд „Катарина II“ са пријатељима и музичарима из претходно наведених група, ту први пут са њима свира и клавијатуристкиња Маргита Стефановић Маги.

Након издавања истоименог албума, где су место нашле пјесме „Аут“, „Јесен“, „Радостан дан“ и друге, услед несугласица бенд се распада и ствара се „Екатарина Велика“ популарнија под називом ЕКВ, која ће Младеновића и остатак бенда уздићи до култа. Низали су се албуми „Екатарина Велика“, „С ветром у лице“, „Љубав“, заједно носећи ванвременске пјесме „Као да је било некад“, „Очи боје меда“, „7 дана“ и друге хитове. Младеновић је инсистирао да се нумере EКВ-a не узимају као поезија и да се не одвајају од музике.

- Песме нам настају на пробама, када почињемо сви заједно да свирамо и то су најбоље песме као „Пар година“ или тако неке - рекао је тада Младеновић.

Албум из 1986. године „С ветром уз лице“, на којем се налази вjероватно најпознатија пјесма групе „Ти си сав мој бол“, лансирала је групу на сам врх југословенске рок сцене, где је са Младеновићем као вођом остала све до 1994. године, издајући серију успешних албума.

Младеновићу је тешко пао распад Југославије, одлазак чланова групе у иностранство и то је наводио у многим интервјуима у том периоду. Свој антиратни ангажман исказао је кроз састав „Римтутитуки“ који су чинили бројни београдски музичари, а који је настао као револт због свих дешавања у већ тада бившој Југославији.

Младеновић је 1994. године отишао у Бразил и тамо са пријатељем Митром Суботићем Субом снимио албум „Анђелов дах“, чије објављивање није дочекао, јер је услед рака панкреаса преминуо 5. новембра 1994.

Многи чланови групе ЕКВ више нису данас међу живима,  Бојан Печар умро је у Лондону од срчаног удара, Маргита Стефановић 18. септембра 2002. године, Иван Вдовић 1992. и Душан Дејановић 2000. године што показује трагичну судбину овог бенда.

Међутим, Младеновићева музика, посвећеност и искреност након смрти створили су од њега мит код генерација које нису чак ни биле рођене у доба рада ЕКВ.

-За крај бих рекао само то да ми ни у ком случају није жао што сам све ове године протраћио тако неозбилњој ствари као што је рокенрол, мислим да нисам могао поштеније и искреније да потрошим те године-рекао је Младеновић у интервјуу који је објављен 1992. године.

Новинар и публициста Александар Жикић, аутор књиге „Мјесто у мећави“ посвећене животу и дјелу, нема никакве сумње да је место Милана Младеновића и свих његових бендова, а посебно ЕКВ, у самом врху у историји југословенске рокенрол сцене, али такође и на позицији издвојеној од свих других.

-Никада се ни пре ни после Милана и ЕКВ није догодило да група такве вредности постигне тако велики успех на тржишту. Милан Младеновић био је човек и уметник коме је успело нешто што је, у свим сферама живота, веома ретко: да, не одступајући ни најмање од сопствених људских и уметничких критеријума, окупи око себе запањујуће велики број људи који су га поштовали, веровали му и волели га. Ниједног од тих људи он ни у једном тренутку није изневерио: његова креативна непоткупљивост и високи домети племените употребе талента ничим не могу бити доведени у питање овог музичара-написао је Жикић

„Задужбина Милана Младеновића“, која чува успомену на његово дјело, вечерас ће премијерно на свом YоуТубе каналу приказати документарни филм „Плажа вјечног вјетра“ који се тиче Милановог живота у Бразилу и снимања посљедњег албума.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.