Мултимедијални омаж у част Леонарда Коена одржан у Београду: Вјечни пламен поезије и музике

Амбасадор Канаде у Србији Џајлз Норман изјавио је да је велики канадски пјесник, писац, музичар, свестрани умјетник Леонард Коен (1934-2016) обиљежио животе многих у родној Канади. Како је навео, у стиховима чувеног кантаутора се проналазе његови коријени, а истраживао је многе теме у својим пјесмама као што су религија, изолација, депресија, губитак, романтичне везе, али и смрт или сексуалност.

- Био је пјесник, пјевач, умјетник, а за нас у Канади једноставно речено легенда - рекао је Норман, који је изразио и задовољство што је публика престонице имала прилику да ужива у трочасовном концерту великог Коена у “Београдској арени” 2009. године.

Познато је и да су се Владимир Бајац, уредник “Геопоетике” и Коен годинама дружили и развили чврсто пријатељство, за које први човјек “Геопоетике” каже да су то осјетљиве ствари и да човјек с њима мора бити веома опрезан.

- Колико ви нешто знате о некоме, као што је веома комплексна и опширна личност Леонарда Коена, то не би требало да зна и шира јавност. Зато сам се трудио да током мог дружења са Коеном откријем што мање - објаснио је Бајац.

Како је нагласио, не би улазио у детаље, већ би само укратко представио профил свестраног аутора, кога је тешко доживјети у кратком препричавању. Упознали су се на грчком острву Хидра и касније се састали у чувеном хотелу “Челзи” у Њујорку, када је имао интервју са музичарем. Управо тај интервју је био окосница ексклузивног архивског материјала који је био приказан у оквиру представљања књиге “Пламен”. У питању је одломак од 17 минута документарца о Леонарду Коену, приказан само једном на Телевизији Београд у оквиру емисије “Уметничко вече” маја 1985. године. Владислав Бајац као аутор и сценариста филма имао је интервју 1984, када је и продубио пријатељство са канадским кантаутором, док је сниматељ био Душан Нинков, а редитељ Томислав Перица.

Професор др Зоран Пауновић, академик и преводилац, прошао је кроз каријеру Коена, који је почео прво да пише и објављује поезију и прозу. Ипак, како му романи нису добро прошли и критичари су му дали до знања да се мане тог књижевног рода, он их је послушао и наставио да ствара поезију коју су сви хвалили. Ипак, схватио је да се од тога не може живјети, тако да се одлучио да пјева своје стихове да би опстао и тако је један пјесник постао свјетски музичар. Главни порив му је био да ствара пјесме, али ту је постојала и намјера да би као аутор поезије био занимљив дјевојкама, како је пјевач својевремено и причао.

Пауновић, који је и преводио Коенова дјела, нагласио је да је Коенова пјесма “Халелуја” једна од ријетких пјесама на свијету о којима се пишу читаве књиге. Такође је подвукао и друге његове нумере као праве примјере поезије на сцени. Подсјетио је да је Коен имао разне бурне љубавне везе, каква је била и са чувеном пјевачицом Џенис Џоплин, што није могло да се повеже са његовим карактером, али је зато имао и многе депресивне фазе у животу и каријери.

- Коен је преминуо непосредно након што је снимио свој последњи албум “You Want it darker”, а нова књига му се зове “Пламен” или на енглеском “Фламе”, дакле има светлости. А имао је велику жељу да једног дана умре на сцени - закључио је причу Пауновић.

Преводи

Модератор мултимедијалног догађаја Олгица Маринковић из Амбасаде Канаде подсјетила је да је издавачка кућа “Геопоетика” из Београда објавила два романа славног пјесника - “Омиљена игра” (2013) и “Дивни губитници” (2014), који су написани давне 1963, односно 1966. године. Такође, објављене су и његове књиге поезије “Снага робова” (1981) и “Шта ја радим овде” (1987) у преводу Владислава Бајца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.