Мишо Бартулица, оснивач и гитариста “Болера” : Године прошле низ наше образе, ал пјесмe остале

Свијет је двосмислен или боље рећи четворосмислен и идеалан за корпорације, политику и банке. Обичан човјек је збуњен. Остаје нам да сањамо, ако нисмо заборавили шта то заиста значи.

Казао је ово у разговору за “Глас Српске” оснивач и гитариста познате групе “Болеро”, која већ неколико година ради у новом саставу. Прије неколико дана наступили су у Сарајеву. Припремају нови албум “Аватаров гријех”, те планирају и концерте на радост многих који су их ономад слушали,  али и за све оне који можда тек треба да се упознају са њиховим пјесмама. Осврћући се на концерт у Сарајеву, Бартулица је истакао да су све те неке пјесме остале негдје у времену, да ни сам није сигуран како су успјеле да оставе такав траг.

- Тако су прошле те “године низ наше образе”, а пјесме су остале, ни сам не знам како. На концерту у Сарајеву, у првих 15 редова, са усана и из очију сте могли да читате да су те пјесме остале, дубоко у људима. Нестварно - рекао је Бартулица.

ГЛАС: Многе генерације су одрасле уз пјесме “Болера”. Какав је осјећај знати да сте својом музиком и пјесмама оставили такав траг на људе?

БАРТУЛИЦА: Вријеме ће показати, како се каже често, а вријеме је било на нашој страни. Не размишљате о тим стварима док стварате пјесму или снимате, наравно. Наши почеци су били тешки. Споменућу Слободана Вујовића-Вују, тадашњег музичког директора “Дискотона”. Ништа не бисмо снимили није било Вује. Чинило да пјесме немају перспективу, али сам вјеровао у оно што радимо, са великом дозом ароганције према онима који то нису препознали. Нису препознали ни Милетове вокалне могућности, а ни моје ауторске. Захвалан сам Вуји на том “негубљењу времена”. Недавно, на концерту у Сарајеву, у 15 првих редова скоро да није био нико изнад 17 година и са усана и из очију читате да су те пјесме остале, дубоко у тим људима. Нестварно.

ГЛАС: Имамо ли данас такав однос према музици, према новој музици која настаје и с којом се сусрећемо или можда свему треба времена да “одстоји”?

БАРТУЛИЦА: Питање наметнуте парадигме којој би сви требало да живе и размишљају, то вас “тјера” да се замислите над оним што радите - прилагодити се и ухљебити или остати свој и ући у ризик да останете без посла  и егзистенције. Одете у познатију дискографску кућу, и тамо вам кажу да треба да избаците гитаре из пјесама, јер оне нису више “ин” и нису пожељне као инструмент, јер су агресивне. Често сам размишљао о смислу свега што би требало направити, поготово о конструкцији пјесама за нови албум. Ја сам, као аутор и аранжер увијек тражио простор да пјесма звучи занимљивије и другачије, да би они који слушају боље открили све оне “ситне слике” које нису одмах видљиве. Често и о смислу пјесама које би тражиле више пажње код слушања јер су времена “пребрза” или боље рећи “пренервозна” да би неко имао времена за пажљивије слушање. Младе генерације као да су освјештеније или ми се чини.

ГЛАС: И како данас, за разлику од неколико деценија уназад стварате ново за “Болеро”?

БАРТУЛИЦА: Мој начин је исти, одувијек - чујем, па тек онда радим или пишем. Нашао сам неке механизме којима мало више подигнем ниво концентрације , и из те позиције боље видим и размишљам и чујем.  То је позиција гдје сам апсолутно сам са собом. Простор који нас окружује није више само ово наше овдје, практично смо “свугдје и нигдје”, јер је то у “глобални свијет” који живимо.

ГЛАС: Колика је разлика у времену и мотивацији и инспирацији околним свијетом, људима?

БАРТУЛИЦА: Опет иста логика и за мотивацију и инспирацију. Ту, у  таквом окружењу нађете све и ништа ако тако желите. Времена су се промијенила, највише захваљујући софитицираној технологији у контексту употребе андроида и брзе комуникације коју такав уређај и комплетна технологија омогућава. Ако посматрате свијет какав јесте, можете имати и мотивацију и инспирацију на сличан начин као и прије, ако то радите бихејвиористички. Неке теме ће остати вјечне и везане за оно што је у нама, без обзира на околину. Виртуални свијет ће нудити могућност перцепције тог истог осјећаја само у формату холограма. Базични осјећај је исконски и још је срце владар.

ГЛАС: Шта је вама најдраже или најближе што се пјесама које сте написали тиче?

БАРТУЛИЦА: Пјесме у којима сам успио дохватити велику динамичку разлику од 0-100,  посебно у емотивном смислу, а то су “Кошчате руке” или “Зашто умиру пролетери”. То је пјесма на којој је усну хармонику свирала Јадранка Стојаковић. Било је то баш пред њен одлазак у Јапан. Дружили смо се у то вријеме па је говорила “ма није ми јасна твоја идеја за ову пјесму”.  

Хтио сам да ритам бубња свира увод у пјесму десетак минута, кроз одређене јеке и просторе, као затворске ходнике на Голом отоку, јер је Јесењин из неког разлога био омиљен међу затвореницима и звали су га “краљ пјесника”. Након тих 10 минута ритма у једном моменту Јадранка почиње свирати малу усну хармонику. Тај момент је тако увјерљив и огољен, “сиромашан”, а поносно велики, довољан сам себи да би га све остало додатно поништило. То су слике о којима говорим и на основу којих слажем причу. Одрезали смо са траке амбијетални увод од 10 минута касније и пјесма креће од усне хармонике. У дискографској кући је речено да је то  превише експериментално за такав албум. Пјесма је свакако била забрањена јавно, за етер, тада одмах прије изласка плоче и нису сви били за забрану. Конотација је била позитивна и само детекција онога што би нас одвело у боље и искреније друштво, а то је апсолутна умјетност и добронамјерност.

ГЛАС: Недавно сте наступили у Сарајеву, најавили сте нови албум “Аватаров гријех”, а на концерту сте представили истоимену пјесму. Шта можете да нам кажете о албуму?

БАРТУЛИЦА: “Аватаров гријех” је још један концептуални албум. Мени као аутору тај концепт даје слободу. Држим се главне теме. То је можда незгодно, али ми поред те “главне улице” све “споредне улице” којима пролазим дају већу слободу и ширину. На крају стигнем тамо гдје сам наумио, само мало дужим путем. Пјесме попут “Смисао живота”, “Љубов, “Вријеме'“ су карактери сами за себе, а опет у неком концептуалном смислу су једно и дио албума. Ту се чује и “болеро”, али и оно нешто око нас, вријеме које живимо и које траје.

ГЛАС: Када ће бити објављен? Какав “Болеро” можемо да очекујемо на овом албуму?

БАРТУЛИЦА: Продукцијски - то је нови моменат. Мој разговор са самим собом одлучује доста тога важног у пјесмама. Некад у интонацији тражим боју без обзира на логику вокала. Тај експеримент се до сада показао добро. Албум је  и у микс фази, а и у снимању. Крајњи микс замишљам на јесен. Постоје опције истих пјесама на француском језику. Албум на француском ћемо завршавати одмах након овога.  На француском пјесме звуче невјероватно. За везу између нашег и француског  “крив” је Драгослав Бикић - Шеки, мој стари пријатељ који живи у Паризу.

ГЛАС: Како гледате на концепт славе, колико је то важно, ко је данас славан и зашто је толико тога на погрешној страни?

БАРТУЛИЦА: Та “слава” припада онима који и нису славни, него само мисле да јесу. То вам је као ријалити шоу, док траје, ви сте популарни и “славни”, а чим престане, нико вас се и не сјећа. Под утицајем медија све је могуће и не односи се то само на наше просторе, то је 'глобално захлађење'. Тако је то и са свим осталим сегментима живота. Ако сте дио лобија или одређене музичке корпорације, зарађујете и имате новац без обзира што немате слуха или дара за пјесму. Већина медија иде линијом мањег отпора, на жалост свих оних који би могли и хоће и више и боље. Не знам како то да упорно деградирање правих вриједности тако присутно.

ГЛАС: Миле Анђелић је, можемо слободно да кажемо један од најпознатијих и најцјењенијих гласова на нашим просторима. Гдје је сада тај глас којег су многи вољели?

БАРТУЛИЦА: Миле Анђелић је једноставно незамјењив.  Ни Миле без мене не звучи како треба, нити ја без Милета имам пјесму како треба. Миле је био у Базелу, живио и радио, не знам да ли је још тамо.

Наш садашњи вокал Тони Поповић и сам каже да је због свега ово за њега посебан изазов и мотивација. Тонијев глас је посебан.  На добром смо путу и радимо већ дуго на свим вокалним елементима и техникама. Тони ће у карактеру, исто тако, бити тешко замјењив за све ово што сада снимамо и радимо.

Планови и наступи

ГЛАС: Какви су тренутни планови што се концерата тиче и да ли је у плану концерт у Бањалуци?

БАРТУЛИЦА: Наш приоритет је да завршимо албум. Насловна пјесма је у фази микса. Треба да завршимо спот за пјесму и да то буде најава за албум.

Након тога одмах ћемо кренути у промоцију албума, али и промоцију прве компилације. Љубљана је прва, нову причу отварамо у Словенији. Ових дана се отворила могућност за концерт у Бањалуци. Приједлог је био да нас концерт буде на дан почетка студентске школске године. То би био почетак октобра. За који дан ћемо знати детаљно. Болеро сада има 17 музичара. План је да и даље радимо на овај начин, тако да би на концерту у Бањалуци били сопрани Борјана Микавица и Тамара Гојковић, алт - Стојана Марјановић и Татјана Удовичић, тенор: Душан Покрајчић и Александар Покрајчић, бас - Синиша Матић-Ковачевић и Јован Ерцег .

Ту су и трубе Ранко Павић и Милица Чавић, хармоника - Дарко Ружичић,  акустична и електрична гитара - Немања Чордић и тон мајстор Владимир Владетић. Вокал је Антонио Поповић, бас гитара Ведран Калинић, клавир Дино Оловчић, бубањ Давид Михаљевић и ја као гитариста. Морам споменути и шефа катедре за клавир у Бањалуци Арсена Чаркића, који је у овом пројекту од почетка имао менторску улогу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.