Милан Главашки, лидер бенда “Ребел стар”, за “Глас Српске” о новом албуму “Почетак и крај”: Звук оптимизма, нових људи и лета

Рекао је то за “Глас Српске” фронтмен, гитариста и текстописац култног поп бенда “Ребел Стар” Милан Главашки, објашњавајући како је у доба пандемије избацио два албума Демони”(2020) и најновији “Почетак и крај”, који је изашао средином октобра ове године. За разлику од “Демона”, који су мрачна, огољена плоча нови албум и поред одређене дозе меланхолије и сјете, које се провлаче кроз пјесме као цјелина звучи доста енергичније и полетније.

- Интересантно је да људи имају различиту интерпретацију мојих плоча и то је добро. За “Демона” сам чуо да су позитивна плоча. За мене лично “Демони” су плоча настала у тешком периоду, а “Почетак и крај” у налету оптимизма, нових људи и лета. Већина људи то чује. “Демоне” сам одсвирао сам, а на “Почетак и крај” имамо десет феноменалних музичара - каже он.

ГЛАС: Нови албум је нека врста мађарско-српско-хрватске плоче, не само у смислу пуких географско-националних одредница, већ и кроз функционалан спој панонске меланхолије и динароидне енергије.

ГЛАВАШКИ: Драго ми је да се то чује.

ГЛАС: Били сте инспирисани у тренутку или је тај процес писања трајао дуже него што се закључује слушањем?

ГЛАВАШКИ: Песме за албум су настале брзо, у нека три-четири месеца. Жељко Маркуш је продуцентски посао започео пар месеци пре студија и ту смо уложили пуно енергије у конструкцију, хармонију и емотивну слику сваке песме. Цео процес је трајао кратко, а када смо се нашли са бендом убрзали смо и више па је од прве пробе до завршеног снимања прошло око месец дана.

ГЛАС: Судећи по тексту првог сингла “Почетак и крај”, неке важне ствари сте рашчистили сами са собом?

ГЛАВАШКИ: Почетак и крај у буквалном смислу не постоје. Цео живот је у неком циклусу на таласима па када човек нешто заврши неминовно се нађе на почетку. Та песма је о циклусу у коме се сви вртимо док смо свесни.

ГЛАС: Неко рече да је носталгија “најраширенија болест 21 вијека”, дотичете се овог осјећања у неким нумерама на овом албуму попут пјесама “85” или “Странац”. Да ли сте носталгични?

ГЛАВАШКИ: Нисам носталгичан, тј. не бих се преселио у прошлост да имам времеплов, али нисам ни заведен модерним трендовима комуникације и понашања. Не ослањам се на социјалне медије и нешто слично, да изградим укус, али волим да у песмама опишем осећања које данашње време изазива.

ГЛАС: На моменте се кроз стихове провлаче елементи ноар атмосфере. Да ли је то случајан омаж или је свеприсутна параноја у последње двије године оставила трага на вас као текстописца?  ГЛАВАШКИ: То су моменти менталне нестабилности и рањивости, ниси ту ради форме него као порука да сви имамо психичких проблема због новонастале ситуације и последица. У реду је признати да смо добро пољуљани и да нам треба екстра снага да прегурамо овај период.

ГЛАС: Окупили сте занимљиву екипу за нови албум, како у студију, тако иза микс пулта и око дискографске подршке на челу са добрим духом домаће поп музике Иваном Лончаревићем?

ГЛАВАШКИ: Све је ишло брзо, нема ту мистике - овако се десило: Жељко Маркуш и ја смо се договорили да направимо кратак и брз албум од пар дана снимања. Онда сам се одлучио за студио у Светој Недељи јер сам упознао Свена Павловића и кликнули смо као Лего коцкице, па сам уз кафу рекао Звонки Обајдин и Даниелу Родику да бих волео да имам бенд на шта су они одговорили самосталним учлањивањем. То се дешавало у неколико седмица. Онда је на Свенов предлог дошла ритам секција, феноменални Јакша Перковић и Даниел Кадијевић, две и по пробе и снимање од седам дана. За снимање смо звали Нину Ромић, Ану Ћурчин и Јурицу Леикауфа да нас допуне и ето.

ГЛАС: Сам звук албума звучи старински и аналогно, ослоњен на сталне утицаје. Колико данас слушате нову музику или да вас парафразирам, да ли и даље нема бољих бендова за старце осим Боба Дилана?

ГЛАВАШКИ: Не оптерећујем се продукцијом и колико је шта модерно, ако могу правим инструментима и уз помоћ живих људи да изразим емоцију и пренесем поруку. Ако смо снимили у супер широком опсегу на финим претпојачалима и микрофонима зашто да уништим слику само зато што се такмичимо у гласноћи? Имам периоде када слушам пуно нове музике и периоде када не слушам ништа месецима, ни у колима на дугим вожњама што моја породица не трпи добро.

ГЛАС: Једном приликом сте рекли да бенд “Ребел Стар” није имао каријеру коју је заслужио музиком због ваших пословно-приватних обавеза, али дјелује да сте се за овај албум потрудили око тих, назовимо их, немузичких аспеката посла?

ГЛАВАШКИ: Тај део ми најтеже пада јер сваки пут када нешто напишем на “Фејсбуку” имам осећај кривице. До сада сам у великој мери игнорисао самопромоцију и социјалне медије, али овај пут сам уз помоћ Ивана и чланова бенда одлучио да и том делу приступим плански. ГЛАС: Као средњошколац свирали сте панк верзију нумере “Буди се исток и запад”. Живјели сте и радили на многим мјестима, како вам се из ове перспективе данас чине и Запад и Исток? Буде ли се?

ГЛАВАШКИ: Отприлике као филм “Ханговер”, први део - Запад је мамуран и не сећа се шта је сањао а Исток се пробудио са нацистичком тетоважом на челу и пита се одакле му.

“Ева Браун”

ГЛАС: Бенд “Ева Браун” сте напустили због креативних разлика око музике, али сте се вратили 2011. године за албум “Плаyбацк” и концерте. Ако би се поклопиле планете, звијезде и ако би креативни изазов био инспиративан, да ли бисмо могли слушати још једну “никад не реци никад” плочу бенда?

ГЛАВАШКИ: Статистички немогуће, узевши у обзир факторе које си набројао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.