Један од најутицајнијих хорора "Страх у Улици бријестова" прославио 35. рођендан
Иако је с ове дистанце врло лако занемарити утицај ове франшизе која се с временом претворила у аутопародију, чињеница је да се ради о хорору који је потпуно промијенио начин на који се приступа филмовима овог жанра, а то је нешто што је мајстор хорора Вес Крејвен учинио више пута током своје дуге и плодне каријере.
Тражећи глумца који ће глумити главног негативца, Крејвен је мислио да му је потребан "велики мушкарац" јер се радило о хорору, о злом психопати који прогања тинејџере у сновима и убија их рукавицом опремљеном ножевима.
Крејвен је претпостављао да ће му, баш као што је то био случај с "Тексашким масакром моторном тестером" и "Ноћи вјештица", бити потребан висок и јак мушкарац који ће савршено донијети лик, на око незаустављиву силу која чини окосницу већине хорора.
Преузео славу безличних убица
"Страх у Улици бријестова" преузео је концепт негативца због којег људи долазе у биоскопе или чак навијају за њега, и подигао га на још виши ниво. Негативци без лица, без гласа или они који се крију иза маске, морали су да направе мјеста за лајавог монструма који је из наставка у наставак постајао све већа звијезда.
У одјавној шпици "Ноћи вјештица" лик Мајкла Мајреса није чак ни наведен именом и презименом већ га називају "Облик". То је битно за саму радњу јер Мајкл може бити било ко. И поента филма је то да он једноставно и јесте.
Неколико година касније "Петак 13." потпуно покрива лице главног негативца све до краја филма када се открива да је убиства починила осветом опсједнута жена истраумирана смрћу свог сина Џејсона. Кад се Џејсон појави, неколико наставака касније, и Џејсон је био тих и потпуно сакривеног лица прије него се у трећем наставку појави с хокејашком маском на лицу.
Али, шести дио започиње пародијом Џејмса Бонда, а све се то догодило захваљујући Фредију.
Манијак супер звијезда
У чему је разлика? Иако прва "Страва" дијели више-мање исту поставу као и "Ноћ вјештица" (манијак и напаљени тинејџери), постоји једна велика разлика. Фреди није био само страшан лик већ и довитљив на мрачан и до тада невиђен начин. Исто тако, био је неупоредиво занимљивији од тинејџера које је убијао.
Наравно, хорори су одувијек били популарни због чудовишта или манијакалних негативаца, али с Фредијем је било другачије - гледаоци су га вољели.
Он је био звијезда филмова, а не само пријетња.
На крају га је убила слава
Кругер се с временом претворио у праву поп икону па сте га могли затећи на свим мјестима, од трговина играчкама до видео спотова репера. Превелико експонирање довело га је до аутопародије и након трећег наставка постао је штетан за саму франшизу.
Укратко, Фреди је постао превелика звијезда да би га било ко схватио озбиљно, а то му је одузело и онај посљедњи траг страве који му је био потребан да се одржи као иоле увјерљив негативац хорор филма.
Остали редитељи одлучили су да понове овај рецепт па су од посљедица "кругеризма" настрадали и Џејсон и Мајкл који су пролазили кроз низ неуверљивих инкарнација желећи да држе корак с Фредијем.
Након Кругеровог доласка, хорор манијаци више нису могли да буду само тихи и безлични кољачи, морали су бити звијезде. Театрални и гласни.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
