Избор 10 најзанимљивијих рок албума у првој половини 2021. године: Постпандемијски блуз дуго чекане слободе

 Права експлозија квалитетних музичких издања као да је у себи акумулирала несигурност, бијес, усамљеност и очајање као доминантне посљедице мањка личне слободе код већег дијела планетарне популације и преточила их у серију инспиративних албума који, без обзира на различите жанрове из којих потичу, гаје заједничку нит, а то је повратак истинске, људске емоције. Занимљиво је да се велик дио музичара окренуо органском, личнијем рок звуку са живим инструментима, док су текстови били далеко интроспективнији него што је то био тренд протеклих десетак година, нудећи индивидуални вапај за слободом и нормалношћу отетим током планетарног налета вируса и присилних мјера епидемиолога. Ово је донекле разумљиво, у моменту кад клубови не раде и нема великих фестивала, а људи сједе код куће мучени неизвјесношћу и страхом од сутрашњице, тешко је комуницирати са публиком путем звука обојеног хедонизмом, ескапизмом и електронским ритмовима, који позивају на безбрижан плес и забаву.

У сваком случају, ова спонтана креативна реакција донијела је десетине врхунских албума током протеклих шест мјесеци. “Глас Српске” је издвојио 10 најзанимљивијих издања дочеканих једнако позитивним реакцијама публике и критике, уз најаву, по свему судећи, једнако узбудљивог музичког остатка постпандемијске 2021. године.

Arab Strap - “As Days Get Dark”

Један од занимљивијих бендова на прелазу миленијума, након 16 година дискографске паузе, неочекивано се вратио новим издањем. Шкотски дуо је врло успјешно трансформисао свој препознатљиви гитарски звук обогаћен електронским украсима у модерно паковање не губећи властити идентитет. У најмрачнијем издању каријере тандем Мофат и Мидлтон обрађује теме које се дотичу смрти, секса, ксенофобије, туге, наоружани животним искуством и виртуозном инструментацијом која све то прати.

Stil Corners - “The Last Exit” 

Америчко-енглески тандем наставио је константну узлазну путању властите каријере новим албумом “The Last Exit”, који доноси звук који би се могао описати популарним кованицама типа електро-сурф-вестерн-дрим поп, али у суштини то је највише “Stil Corners” звук. Савршене мелодије, старински синтисајзери и чаробни вокал пјевачице Тесе воде вас на фантастично путовање у музички свијет у којем заједно свирају Вангелис, Енио Мориконе, “Depeche Mode” и “Mazzy Star”, стварајући соундтрак за неки фиктивни роад трип филм Дејвида Линча.

Reigning Sound - “А Little More Time with Reigning Sound”

Култна екипа из Мемфиса под именом “Reigning Sound” у свом звуку спаја најбоље елементе богате музичке традиције родног града. Рок, соул, кантри и блуз скувани су у уникатни гаражни звук једнако узбудљив, како у инструменталном дијелу, тако и у вокалним дионицама лидера групе Грега Картврајта. Неко је рекао једном за њих да њихове пјесме звуче као да су скуване у фритези за кромпир, а то је, наравно, била метафора за мастан, нездрав и узбудљив рок звук. Баш какав и треба да буде.

Billy Gibons - “Hardware”

Бил Гибонс, гитариста легендарне тексашке тројке “ЗЗ Топ”, на свом трећем соло албуму “Hardware” звучи као гитариста “ЗЗ Топа” без остала два члана групе. Шалу на страну, овај мајстор шест жица искористио је паузу у раду матичног бенда да се уз помоћ бубњара Мета Сорума и басисте Мајка Фјорентина прошета кроз историју рок музике и сродних жанрова, а оно што добро функционише, зна се, не треба мијењати. Режећи вокал, ритам - секција која удара темпо попут четворотактног мотора и Билијева гитара која немилосрдно пржи кроз блуз, хард рок, рокабили, сурф и текс-мекс музику, довољни су за још једну узбудљиву и елегантну рок вожњу у маниру старе школе. Даме из бенда “Larkin poe” су шлаг на овој слаткој тексашкој торти.

Valerie June - “The Moon and Stars: Prescriptions for Dreamers”

Хероина кантауторске сцене Валери Џун полако, али постојано гради каријеру без грешке. Надахнуто соул пјевање, стихови који се баве рушењем америчког сна, уз помоћ музике, коју је њена ауторка свом продуценту Крису Сплешу описала као “магичну, бајковиту, налик сну, спиритуалну, ваздушасту, колоритну и пуну прелива” створили су драгуљ по имену “The Moon and Stars: Prescriptions for Dreamers“. Да не дужимо, једна од плоча године.

Dinosaur Jr. - “Sweet It Into Space” 

Хероји америчког алтернативног рока поново су ту са новим албумом “Sweet It Into Space”. И поново звуче како смо то већ навикли претходне четири деценије. Снажан ритам, заносне мелодије, вртлог бескрајне дисторзиране гитаристичке буке и лијено пјевање лидера групе Џеја Маскиса дословно се преливају из пјесме у пјесму, да би у једном тренутку слушалац био неповратно усисан у тај торнадо буке и њежности. У мору програмираних и маркетиншки испланираних група на топ-листама старомодни приступ ове тројке базиран на палицама, жицама и вокалима плијени искреношћу и неуморном посвећеношћу истинском схватању музике.

Ник Кејв - “Carnage” 

Неочекивани албум “Carnage” великог Ника Кејва поново је снимљен са његовом десном руком Вореном Елисом и поново смо добили ремек-дјело. Мрачна плоча камерног звука пуног гудача, електронске буке и клавирских дионица доноси апокалиптичну атмосферу у којој се Кејв без калкулација обрачунава са својим демонима. Без милости он цвили и урла о губитку сина, болу, повријеђености, усамљености и бијесу који се боре са љубављу, надом, вјером и утјехом, док у позадини цивилизација тоне у страх, параноју, изолацију и недостатак комуникације. Сам наслов плоче “Покољ” довољно говори о начину и циљевима њеног аутора, а то је, ако нисте случајно схватили, да нам понуди себе на жртву без милости.

Том Џонс - “Surrounded by Time”

Када у 82. години живота снимите албум који свјежином и аутентичношћу остави добар дио млађих колега иза себе, онда знате да сте класик. Легендарни пјевач Том Џонс, познат и као Тигар из Велса, одавно не мора никоме ништа доказивати, али и даље то ради жаром који фасцинира. Довољно је, као у случају његовог новог албума, изабрати сјајне пјесме, ангажовати одличне продуценте, пустити свој моћни глас да одради остало и не бојати се изазова. Резултат је као цјелина крајње фасцинантан, док је “Talking Reality Television Blues” један од најузбудљивијих и најхрабријих алтернативних синглова године. Да, добро сте прочитали - алтернативних.

Royak Blood - “Typhoons“

Британски тандем састављен од бубња и баса (ко је рекао “Дисциплина кичме”?), уз малу помоћ електронских ефеката у овом тренутку ствара најбољи техно, рок и поп звук спакован у музику која за поменуте жанровске одреднице мари колико и за лањски снијег. Они су, једноставно речено, савршени бенд за дигиталну еру у којој су класификације ствар маторих носталгичара, док публика новог доба жели само узбуђење и енергију у музици. На новом албуму “Тџпхоонс” Британци су помијешали “tProdigy”, “Daft Punk”, “Блур”, “The Stooges”, “Metallicu”, Џејмса Брауна, и то звучи потпуно логично, нормално и природно.

The Black Keys - “Delta Kream”

Један од највећих бендова данашњице “The Black Keys” вратио се након дуже паузе на сцену, и то албумом “Delta Kream”, посвећеним властитим блуз коријенима. Састављен од обраде делта блуз хероја попут Џона Лија Хукера, Фреда Мекдовела или Џуниора Кимброуа, албум је наводно снимљен за само девет сати свирке уживо у студију и то се чује у сваком тону. Огољено ишчитавање блуз поетике, као вјечног средства за исказивање најдубљих осјећања обичног човјека, овдје је изведено у сировом стилу задимљених крчми средином прошлог вијека, гдје су стари блуз мајстори музиком људима олакшавали бол и тежину свакодневице, не слутећи да стварају звук који ће у сљедећих седам деценија заувијек промијенити музичку историју.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.