Дамир Урбан, музичар, у сусрет наступу у бањалучком КСБ-у: Музика од нас тражи и заслужује више

Јелена Станић
Дамир Урбан, музичар, у сусрет наступу у бањалучком КСБ-у: Музика од нас тражи и заслужује више

Mузике je више него икад и никад горе и лошије. Музика данас служи искључиво за забаву, као што и филм служи за забаву. Филмска индустрија се претворила, брзом монтажом и глупом причом, заправо у трејлере. Претворила се у подлоге за што лакши и угоднији пролазак кроз дан. Док купујемо, имамо лијепу музичку позадину, саундтрек за наше тупаве животе какве сви живимо. Сами смо их изградили и сами смо криви за све што нас окружује и што нам то ради.

Рекао је ово у разговору за "Глас Српске" музичар Дамир Урбан, који ће сутра наступити у Клубу студената Бањалука. Наступ ће почети у 21 час.

- Музика је већа ствар и тражи од нас више и заслужује више. Музика можда не мора да буде добра и паметна, ако не може, али мора да буде узбудљива. ГЛАС: Након скоро три деценије на сцени, шта је данас према вашем мишљењу потребно да би пјесма постала хит?

УРБАН: Не знам шта је потребно данас да пјесма буде хит. Имате на радију пјесме које се изводе нон-стоп, прве су на топ листама, али када тај извођач треба да направи концерт и стави плакате у неки град догоди се да је концерт одгођен јер нема интереса. Сада долазимо до тога како је могуће да неко има највећи хит, а нема публике. Музика постаје чиста угода и забава. Не дај боже да те мало узбурка и да призове у теби неке дубље осјећаје или те натјера на размишљање.

ГЛАС: Да ли се сада предност даје квантитету и да ли данашњи умјетници радо пригрле што се се некада избјегавало?

УРБАН: Била су другачија времена, друга држава, други системи, уређење па тако је и однос према стварању и умјетности или према било чему. Данас је свима идеал да са што мање рада дођу до што већег богатства или успјеха. Рад више није на цијени. Без рада у било којем смјеру тешко да ће неко стићи далеко. Квантитету се даје предност, а не квалитету. Квалитет постоји,  само док ти прођеш то сито смећа око себе и смеће које ти се баца пред очи и уши, све ти је теже препознати љепоту и праве вриједности. Превише се ствари промијенило, а ми нисмо као бића успјели да еволуирамо, и да се довољно прилагодимо да би нам то постало нормално.

ГЛАС: Шта је за Вас смисао музике био некада, а шта је сада?

УРБАН: Смисао музике је увијек исти. Музика је чудесна ствар и невјероватно је гдје се све може отпутовати помоћу ње. Мислим на путовање маштом, али и физичком смислу, ако ти музика донесе неки успјех. То је универзални језик. Често сам био у друштву људи чији језик не говорим, али смо се музиком одмах повезали. Суштина музике је одувијек иста.

ГЛАС: Коме су упућене пјесме које стварате и шта желите да пробуде у слушаоцима?

УРБАН: У пјесмама не постоје скривене жеље. Постоје можда скривене мисли, симболика, али и само жеље да се нешто специјално изазове код слушаоца, нема. Свако ће их осјетити на различити начин. Неке моје пјесме је неко доживио тако што је плакао на њих и слушао их док је тужан. Неко други слуша те пјесме кад треба да пуни батерије и треба му додатна енергију и срећа. Исте пјесме знају побудити код различитих људи опречне осјећаје, што је генијална ствар. Дивно је што једна иста ствар може да има толико лица и свако од нас прима и види оно шта жели и што треба видјети. У овом случају чути.

ГЛАС: Свирка у Бањалуци ће бити у мањем, али интимнијем простору за разлику од фестивалских концерата. У чему више уживате?

УРБАН: Обично више волимо мање просторе. Но, није свуда та ситуација идеална јер су неки клубови у којима смо некада свирали почели да сваштаре и раде све од народне до хеви метал музике. У таквим чушпајз стиловима и атмосфери ипак радије бирам наступ на једном добром фестивалу. Свирке на фестивалима су такорећи неутралне. Ући у клуб гдје је прије нас стотине бендова свирало, за нас је част. Ту публику видиш и упознаш, али упознаш их кроз концерт који траје више сати. Ако концерт траје два сата ти скоро понаособ свакога у клубу можеш препознати касније на улици. Велика је разлика свирати баш особама које видиш испред себе или свирати маси људи гдје не можеш никога издвојити ни запамтити.

ГЛАС: Након скоро 30 година стварања музике и умјетности која лијечи душу, постоји ли трема? Да ли  нестане или прерасте у нешто друго?

УРБАН: Имао сам трему, вјероватно из несигурности у себе, дуги низ година и  лоше се носио с тим. Ту ми је много помогло дружење са Радетом Шербеџијом и наше пријатељство кроз посљедњих десетак година. Научио сам неке ствари о себи, али првенствено о извођењу, фиксирању могућности да ја сам призовем одређене ствари које су ми тај час потребне. Сада имам мање треме него прије. Умјесто да се борим са тремом, нервозом и живцима ја се  овај час могу посветити пјесмама и томе да пронађем и извучем из себе неке веће ствари и нешто вредније. Вјерујем да сам у бољој ситуацији него што сам био прије десетак година. 

 

КОНЦЕРТИ И ПУБЛИКА

 

ГЛАС:  Бањалучани вас већ дуже вријеме жељно ишчекују. Радујете ли се доласку и шта може публика да очекује је на репертоару  у КСБ-у?

УРБАН: Наравно да се радујемо доласку у Бањалуку. Радујемо се сваком концерту, поготово кад имамо прилику поправити нешто што је можда помакнуто. Ми и публика у Бањалуци се добро познајемо. Познавали смо се прије него што смо дошли у Бањалуку. Нашим првим доласком се испоставило да овдје постоји много људи који су упознати са нашим радом. Морамо да рачунамо на то да се у Бањалуци могу појавити људи који су први пут на нашем концерту, а и они који су нас слушали много пута. Концерт  треба да помири те двије стране. Свираћемо пјесме по којима нас већина познаје и на тај начин задовољити разлог доласка онима који нас нешто површније знају. Вјерујем да ће свако на неки начин добити оно по шта је дошао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана