Бруно Лангер: Вратићемо рокенрол у спортске дворане
"Атомско склониште" је на почетку каријере било више прихваћено у Србији и БиХ него у матичној Хрватској, што ће рећи да су у то вријеме то биле рокерске републике, али убрзо су се и у њиховој тадашњој републици увјерили да је музика коју приређују одлична, а концерти су били све посјећенији.
Почетака овог култног бенда присјетио се његов фронтмен Бруно Лангер када је за "Глас Српске" говорио у Требињу, гдје су протеклих дана и наступали у оквиру "Моторијаде".
Каже да је почео да свира прије више од 50 година на тераси "Дома Уљаник", рок клуба, а након оснивања групе свирали су и по три пута седмично забављајући тако пулску публику, али и бројне госте.
- Живјели смо на брежуљку Монте Заро, повише Уљаника и Бошко је све рокере објединио и увјерио да можемо компоновати и пјевати своје пјесме - каже Лангер додајући да је Обрадовић имао велику менталну снагу и харизму, па није имао великих проблема да некога у нешто увјери.
Истиче да је битно да пјесма носи поруку, те да је Бошко био визионар, јер је он предвидио многе ствари које су се касније и догодиле.
- Можда је музичким критичарима било необично оно што ми радимо, али ми смо остали своји и то је најбитније - додаје Лангер.
Радили су оно што осјећају у својој души и срцу и то су изводили и снимали, а пјесмама су предводили еколошке догађаје - пјевали су о загађењу људске душе и човјекове околине кад нико није знао да ће постојати компјутер и да ће људи склапати пријатељства преко друштвених мрежа.
- Основна тема је била антиратна порука, па су навалили на нас шта ми то радимо, а ми смо одговарали: "Чекајте, људи, док је човјека на планети, звецкаће се оружјем, данас ту, сутра тамо" - прича Лангер.
Више од четири деценије они су на рок сцени, а са сигурношћу тврде да љубитељи њиховог звука могу очекивати њихов дуго чекани, девети по реду студијски албум.
- Ми смо у припреми турнеје са колегама из "Опће опасности" на коју крећемо ове јесени. Снимили смо заједно и ових дана ће се појавити "Паклени возачи" у издању "Кроација рекордса". Ево за вас ексклузивно: два бенда су у студију свирала, двоје басиста, троје гитариста, клавијатуре и бубњари, Перо Галић и ја заједно пјевамо… "Опћа опасност" слави 25, а ми 40 година рада. Било је сјајно и то је увертира за заједничку турнеју којом ћемо покушати вратити рокенрол тамо гдје му је и мјесто - у спортске дворане - открива музичар.
Интернет и дигитална револуција су нам донијели лакши приступ музици, али Лангер не мисли да је то негативно утицало на рокенрол.
- Јер, с једне стране, видим да млади, они који воле рокенрол, данас само сједну и кликну, слушају па зато и знају пјесме "Атомског склоништа". Ја сам заиста из једног другог времена - називају ме и диносауром рокенрола. Почео сам кад смо свирали на радио-апаратима, када су гитаре ручно рађене, а по жице се ишло у Трст. Ничег од услова није било. Не знам, видим и да ми је пола бенда полудјело од дигиталије, стално туку по телефонима, да више немамо времена ни да причамо. Имам и ја паметни телефон, али нисам ја паметан - паметнији је од мене, па зато и не тучем по њему - духовит је Лангер.
Наступ на "Вудстоку"
Поводом 25 година "Вудстока" требало је да наступе на том престижном фестивалу, међутим, то се није десило.
- Већ је било све спремно, али нешто је "зашкрипало" у нашој продуцентској кући из Америке. Зато смо успјели са једном пјесмом "Чајниз бајк" чак доћи на америчких топ 100, што је наш највећи успјех. То је јако тешко, као да сада нас двојица узмемо степенице од ових ватрогасаца што су чували овај концерт да се нешто не запали, и одемо њима на Мјесец - казао је Бруно.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
