Бора Ђорђевић за хрватске медије: Ја сам српски националист којег Хрвати воле

„Легендарни српски рок бенд који је за вријеме Југославије словио за једну од најбољих формација откад се бројило памтљивих представника рок културе ових простора. Почетком 80-их у склопу турнеје Ко преживи причаће у Дому спортова у Загребу под најездом публике погинула је 14-годишња Жељка Марјановић. Био је то први неславни пионирски потхват индиректно везан за опасност имена Рибље Чорбе.

Почетком рата улога њихова фронтмена Боре Ђорђевића је од уличног пјесника и боема који пјева јаку љубавну поезију промјењена у заговорника хегемонистичке политике вождова. Доживјело га се као једну од највећих национал - шовинистичких перјаница који је изјавама и радом потицао националну мржњу пише хрватски портал. Због те своје неславне хушкачке улоге добио је епитет personom non grade на овим просторима. Но, како Хрвати опраштају али и заборављају кад је питање робовања носталгији, тако се у задњих пар година у неколико наврата споменула реална и озбиљна могућност повратка Рибље Чорбе у Загреб.

У бекстејџу након позирања с три уздигнута прста фотографима и ТВ камерама, разговарао сам с фронтменом. Осим специфичних тетоважа и идентичних мајица, Борислав Бора Ђорђевић има овећу стомачину, малчице успорен поглед, подужу сиједу косу, врло пристојан и стрпљив гард према саговорнику. За вријеме разговора хватао се енергетског напитка који му је давао крила тјерајући га да комбинује и одговара без претјерано калкулисања и застајкивања.

* Српски бенд на словеначком простору пред многобројном публиком из Хрватске. Нека давна или нова Југославија у малом?
Бора: Изгледа да јесте, претпостављам да јесте. Тако некако, то је у реду. Немам ништа против тога. Мени је драго због тих људи.

* Задњих се дана интензивирало питање концертног повратка Чорбе у Хрватску премда је и прије неколико година било неких гласина. Реално или више жеље носталгичара као и у случају Азре и Џонија Штулића?
Бора: Враћали смо се из Словеније и застали код пријатеља у Чаковцу пошто овдје имамо велику базу фанова. И рекао сам новинару који се тамо затекао под којим би условима дошао свирати у Хрватску. Не би дошао на мала врата него као представник Србије и српског народа, никаква лова није у питању нити шта ти ја знам које друге побуде.

* Требали вам концертно Хрватска као 'инострани' терен ширења свирке? Је ли рецесија оправдање за промјене мишљења о ненаступању?
Бора: Нисам ја никад рекао да не би наступао у Хрватској, али не би под било каквим условима. Рецесија је свагдје, то нема везе с наступима Чорбе. Чорба свира свагдје по свијету.

* Је ли вам икад било жао што нисте опробали свјетску каријеру и пјевање на енглеском обзиром колико сте велики били у ex Југославији, а на крају крајева у пјесми Амстердам сте сaрађивали с тада јако популарним регае пјевачем Едијем Грантом?
Бора: За неку озбиљну каријеру вани сад је мало касно, ал никад не реци никад.

* Једно од најпамћенијих Чорбиних гостовања у Хрватској било је оно из 1982. када се за вријеме турнеје Тко преживи причаће догодила трагична погибија. Је ли икад разјашњено ко је направио пропуст - организатор или бенд?
Бора: Да, то иде на душу драгих нам организатора који су отворили један улаз да им неко не би ушао без карте. Капацитет ледене дворане је 12 хиљада, а унутра је било 15 хиљада карата. Али није само капацитет био проблем. Проблем је био у томе што су отворили само један улаз и направили уско грло. И онда је настала таква ситуација. Мислим да је ипак неко од организатора одговарао за случај.

* Тражили су вам одговоре с ових простора дуги низ година, уз класична кошкања с колегама музичарима, с некима сте остали у коректним односима. Арсен Дедић један је од ријетких, зар не?
Бора: Арсен је чаробњак, родоначелник свега овога. Он и ја смо имали неколико незаборавних заједничких наступа с којих су произашла нека сјајна бутлег издања. Једном смо у оквиру МЕСАМ-а (Међународни сајам музике), имали концерт у Театру на београдским Теразијама, Стјепан Михаљинец је био за клавиром, а он и ја смо буквално играли фудбач, пинг понгали се пјесмама и изјавама. Знам да је требало трајати око сат и по времена, али је трајао више од три сата. Три сата чистог лудила. Публика у апсолутном делирију. Касније је на београдској телевизији приказано два сата пробраног материјала.

* Ви сте хроничар друштва. Имам дојам да вам теме вуку поријекло с улице.
Бора: Донекле, бавим се и љубавном поезијом једнако пуно.

* Имам дојам да сте се у првој фази рада бенда мање бавили политиком и мање политизирали него постратних година, је ли рат погодовао афекту и провоцирао буђење неког националног набоја и зон политицона у Бори Чорби?
Бора: Не, то је једноставно саставни дио човјека. Неко навија за Партизан, неко за Звезду, неко за Динамо, неко за Хајдук јеби га. Ја сам у Главном одбору Демократске странке Србије Војислава Коштунице, нисам шовиниста, али националиста јесам. Никога не угрожавам. Ја сам припадник своје нације и поносан сам на то.

* Је ли нови предјседник Николић добар избор?
Бора: Видјећемо. Није лијепо да причам о човјеку а још није ни почео радити. Нисмо му дали још оних стотину дана. Ми смо практично земља под окупацијом...

* Чијом окупацијом?
Бора: Вјерујем да је наша замља окупирана од стране Американаца. Још од бомбардирања...

* Добро. Али тежња је и Србије да постане чланицом ЕУ. Или...
Бора: Па не знам баш. Моја странка није за то. Нека се народ изјасни на референдуму хоће ли у Еуропску унију или неће. То је нека врста капиталистичке уравниловке у којем имамо примјер Румуниј гдје је два милиона Румуна треном примања у ЕУ одселило из своје земље тражећи посао у Европи. Или још један драстичнији примјер рецимо гдје кћерка мог возача ради фестивал у Салзбургу и може задржати посао тек уколико пређе радити у Румунију и пребаци цијели фестивал који ради у Румунију. То су примјери неоколонијализма. Јер не могу се 'вештачки' уједначити привреде једне Молдавије, Андоре, Грчке и Њемачке на примјер. Тако да је то једна потпуно умјетна творевина која је настала да буде контрапункт Америке. Та је идеја у поруци и у начелу била добра али онда се претворила у слушкињу Америке.

* Није ли тако и Титова Југославија функционирала? Није ли он исто на умјетни начин задржавао, додуше четири и по деценије, тај неки привидни мир и коегзистенцију народа којима је у крви да се стално међусобно кошкају и свађају?
Бора: Тито је био добар, он је држао то на окупу, тај привид. Буде ми жао сада што сам га толико нападао.

* Чији је на крају Тито био обзиром да сте на албуму Коза Ностра 1990-е пјевали Тито је ваш?
Бора: Хахахаха, зависи како нагласиш јер 'ваш' на српском значи и 'уш'. Деда, тако смо ми звали Тита, је био добар владар, само што нико не зна ко је он био. И нико не зна колико Тита је стварно имао у себи? Јер мени је несхватљиво да један машински техничар који ради у бродоградилишту идуће године постане првак Аустро-угарске у мачевању. Кад је прије научио мачевати? Мало ми је натегнута прича. Нико не зна. Или је био јако талентован или је вјежбао мачевање у паузама у бродоградилишту. Зато не знам да ли постоје један, два или три Тита. Али имао је једну сјајну особину. Савршено је добро лобирао између Истога и Запада. Савршено је добро играо то што је играо тако да је Југославија функционисала.

* Али је очито била привид јер се на крају распала у крви. Е сад, колико га је дуго одржавао и колико је могла трајати, то је очито било питање његова живота и смрти.
Бора: Ја сам тада могао одсвирати једну свирку у неком селу у Банату, купити карте за Лондон на четири дана, одспавати у Национал Ројал хотелу у центру града. Могао сам купити и мијењати динаре за фунте, то је далеко боље функционисало од овога што имамо данас.

* За вас се није ситуација пуно мијењала јер сте имали на леђима другове из партије и за вријеме социојализма. Од стиха За идеале гину будале из пјесме На Западу ништа ново с албума Мртва природа с почетка 80/их, па све до ситуације послије рата зависно о опредјељеној страни.
Бора: Увијек сам био прва будала која је гинула за своје идеале.

* Али знате, разговарајући с вама, непрестано имам дојам како је питање Бориног крутог става заправо увијек била више поза и мека за медије него неке особне ригидности.
Бора: Ма наравно, медији све увијек преувеличају.

* Слушајући вас дојам је да су Хрвати и Срби не само по територију јако блиски и слични народи, ако не ратују једни против других онда ратују међусобно унутар земље, као да им је ствар хобизма стварање противника.
Бора: Не треба нам преводиоц, то је дефинитивно. А стање које си описао је на стадионима. Ја сам Звездаш па је ситуација да се тучемо с -гробарима-, -партизановцима-, онда се тучемо с полицијом, а кад не можемо ни с полицијом, онда се тучемо међу собом.

* Након више од тридесет година активног системског рада назире ли се замор материјала и рок трајања. Је ли се потрошило енергије?
Бора: То ћете видјети кад изађемо на позорницу. Забога, за коју седмицу улазимо у студију снимати 19-ти студијски албум, не живимо од старе славе. Долази нам Џон Мкој, човјек који је продуцирао Мртву природу, Бувљу пијацу. Истовремено идемо у Зајечар да будем градоначелник Зајечара на три дана за вријеме гитаријаде.

* И на крају социолошки експеримент. Исти дан културне размјене, у загребачкој Арени свира Рибља Чорба, а ко свира у београдској Арени као представник Хрватске?
Бора: Прљаво Казалиште. Мислим да су они идеалан избор.

* А не Томсон?
Бора: Ко је то? „

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.