Била је једна од најљепших југословенских глумица, а онда је побјегла у Италију и тамо доживјела љубав луђу од филма

„Жене су се у времену Југославије доживљавале на тај начин, само као секс симболи. Мене су ставили на листу топ 10 сексепилних жена на филму у Југославији. Међутим, нисам тога била свесна“, рекла је Тања у једном интервјуу.

Од рата побјегла у Италију

Онда се деведесетих повукла са сцене и напустила Србију.

„Политичка ситуација у земљи ми се није допала. Последњи филм који сам радила био је у Сарајеву, после тога се говоркало да ће бити рата. Нико није знао шта је то значило, али је после тога стварно избила лоша ситуација. Тенкови су изашли на улице, а ја сам трчала у позориште код Бранка Коцкице да играм представу. То је за мене тада био крај јер ми је било поражавајуће да то доживим у 21. веку. Онда сам спаковала кофере и отишла у Италију.“

Нови живот почела је у Италији. Тамо је нашла љубав, Италијана Ђулијана Червинија. Вјенчали су се најприје на Балију, онда се писало да су се растали, али и да су брачне завјете поново размијенили у Риму 2013. године.

Једном приликом је открила како су се упознали.

„Ђулио и ја смо се упознали преко заједничких пријатеља с почетка деведесетих година, отприлике баш у оно време када су у нашој земљи започињали разни немили догађаји. Неко време смо се дружили, водила сам га на бројне београдске журке, на многима сам га чак и заборављала, да бих нешто касније отишла с њим у Италију. Живела сам тамо неколико месеци и поново се вратила у Београд. Рекла сам му: ‚Ђулио, све је сјајно, али ја просто не могу овде да се уклопим.‘ Потом сам доживела разна разочарања у људе око себе, у све оно што се тих година дешавало. Распад бивше Југославије, а самим тим и удаљавање од драгих људи, доживела сам шокантно. Врло брзо сам донела одлуку, спаковала ствари и отишла. Тада сам имала више од 30 година“, испричала је глумица.

Ђулијано је свјестан каквом се звијездом оженио

Открила је и нешто више о њиховом односу.

„Ђулијано је свестан каквом се звездом оженио. Људи ме и даље заустављају на улици. Ипак, није научио српски и изгледа никад неће. Италијански је лак језик. Са супругом сам причала на енглеском, а италијански сам научила за шест месеци. Некад и сањам на новом језику. Пишем и читам на италијанском. Сада ми се деси да не могу да се сетим неке наше речи.“

Занимљиво је и да многи овде помињу како је Татјанин супруг политичар, али…

„Мој муж није политичар, како се пише, већ новинар који је само пратио председника државе. У Италији свака телевизија има тим који прати шефа државе. Била су то срећна времена. У почетку је имао шест-седам људи у тиму, а на крају је сам радио тај посао.“

Тања је ријешила да њена база буде Италија, али онда је у једном тренутку то постао поново Београд због болести мајке.

„Супруг ми је тада пуно помогао, а пронашла сам начин да радим, а да не будем у Италији. Направила сам један сценарио о Риму, који су после туристички водичи говорили својим групама. То су посебне туре. Моја другарица говори туристима о животу старих Римљана за време другог и трећег века. Узела сам тај период и само један део њихове приче, која је веома занимљива. Трачеве тог доба сам претворила у туру и направила као неки филм”, рекла је за Курир.

Тања је говорила и о животу и Итаљи и њиховом менталитету.

„База је другачија и корени су другачији. Не могу да вучем паралеле између српског и италијанског народа. Нема те средишње тачке. То је другачија култура и само опхођење према људима. Из Србије ми недостају пријатељи. Имам широк круг људи. Стално, кад дођем, срећем људе из прошлог живота којих се не сетим. Београд је мали. У Италији имам исто пуно пријатеља.“

Занимљива епизода из Татјаниног живота је њена улога у серији „Бољи живот“.

„Играла сам и у серији ‘Бољи живот’, али то је била несрећна улога. Нису могли да пронађу дете. Требало је да имам бебу, али је нису нашли до секунд пред снимање. Узели су нечије дете које је непрестано вриштало. Било је у фрасу и та цела улога није могла да иде даље, па су ме скратили и укинули. Нисам знала да ли је то била велика улога, али сви су наставили да раде без мене. Није прошло и довиђења и пријатно.“

Научила сам да будем сама

А зашто она никад није имала своју дјецу, открила је једном приликом.

„Децу немам. Није ми жао. Како време одмиче, све ми је драже. Видите ли каква су времена? Нисам сигурна да ли бих то могла и да ли би то дете отишло неким погрешним путем. То би ме дотукло. Ми смо веома касно кренули о свему да размишљамо. Била сам у касним четрдесетим и заједно смо супруг и ја одлучили да је боље немамо децу. Мој брак је можда и опстао што је супруг био 300 дана на путовањима. Проводио би 60 дана годишње у Риму, а онда би радио по 12 сати. Он је сад у пензији, па ми смета. Научила сам да будем сама.“

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.