"Урокљиве очи" или клетве, шта је страшније и шта о томе мисле "модерне вјештице"?

- Ја сам модерна вјештица, то отворено признајем - каже Барбара из Келна.

У средњем вијеку вјероватно би била спаљена на ломачи због овакве изјаве. Чак 40 одсто популације из укупно 95 земаља увјерено је да вјештице постоје, показује глобална студија економисте Бориса Гершмана са Америчког универзитета у Вашингтону. У Тунису у вјештице вјерује око 90 одсто, а у Њемачкој само 13 одсто људи. Аутори наводе да међу онима који вјерују у вјештице, између осталог, има и оних који вјерују у урокљиве очи и клетве, преноси портал Вијести 25.

Али Барбара не жели ни на кога да баца клетве, истиче она за DW. „Она класична слика вјештице која се искрада ноћу, лети на метли и баца магичне чини на људе је, наравно, потпуна глупост.”

Жртвени јарац за свако зло

Међутим, људи који су живјели између 1500. и 1750. године тако су замишљали вјештице, посебно жене и њих кривили за разне несреће. Болести, мртва стока, лоше жетве, пословни неуспјех - вјештице су биле жртвени јарац, а у неким земљама ово увјерење траје до данас.

- Сличне представе о вјештичарењу као у средњем вијеку и данас постоје у другим дјеловима свијета као објашњење лоших дешавања - рекла је етнолог Ирис Гареис и додала да се и даље људи за које се вјерује да су чаробњаци или вјештице убијају у многим дјеловима свијета.

Али док жене оптужене за вјештичарење у Танзанији или Гани морају да траже уточиште у такозваним камповима за вјештице како би избјегле смрт, људи на сјеверној хемисфери се отворено изјашњавају као вјештице. Међу њима је и Џастин (име је промијењено).

- Као дијете сам сазнао да су вјештице зло биће које једе добре ствари, као што пише на примјер у бајци Ивица и Марица. У неком тренутку сам, међутим, на вјештице почео да гледам као на мудра бића - рекао је Џастин самопрокламовани Виканац.

У питању је нови религијски покрет чије име потиче од староенглеске ријечи „vicca” која означава вјештице.

- У њемачком језику ријеч вјештица је „Хеџе”, која је изведена из старе њемачке ријечи “hagazussa” и означава биће које је у стању да прескочи ограду или баријеру. Зато се за вјештице сматра да могу да путују између свјетова и да унесу магију у живот других људи - каже Џастин.

Помажу им духовна бића и магични ритуали. Џастину је у хришћанству недостајала магија, зато никад није могао да га прихвати.

Путовање у други свијет

Барбара се такође није пронашла у цркви и истиче како, као вјештица, она је сљедбеник природних религија. Тако Барбара разговара са дрвећем и свира бубањ како да би контактирала духове док је у трансу. То је научила од шамана. „Универзум вјештица је богат и шарен. Живите мало овдје, а мало у паралелном свијету.”

Док многе модерне вјештице читају карте, Барбара радије користи таблу са старим германским знаковним језиком за прорицање будућности. „Зашто да чекам да ми силе судбине нешто дају?”, пита она.

- Ако поставим питање, одговор ће сигурно доћи. Она такође код куће увијек има тамјан и биљне екстракте за борбу против болести. Све то звучи као траварење. Али тако би и требало да звучи, јер је то некада било вјештичарење, познавање биља и лијечење људи - каже она.

Из историјске перспективе, слика вјештице као мудре жене која има посебна знања исцјелитељке није ништа друго него клише, каже етнолог Ирис Гареис.

- Жене које су прогањане као вјештице нису увијек биле неки луди травари, већ углавном нормални људи. И нису увијек имале црвену косу, како се то често тврди. То је потпуна заблуда и не појављује се ни у једном историјском документу. Међутим, та слика вјештице се усталила у данашњем друштву и научни докази то не могу да промијене - каже Гареис.

Вјештица као фигура феминисткиње

Феномен нових вјештица уско је повезан са женским покретом из 1970-их, који се бори против патријархата.

- У слици вјештице су феминисткиње, да тако кажем, пронашле инспирацију. Наравно, ове феминисткиње нису историјски проучавале вјештице. Оне су биле само нормалне, интелектуалне жене које су у вјештицама видјеле слику потлачене жене - каже Гарејс.

Осамдесетих година култу вјештице је додат духовни аспект. Према ријечима етнолошкиње, религије природе привлаче посебно становнике градова. „Оно што сам могла да закључим је да у временима неизвјесности човјек тражи спас у природи.”

Култ Вике настао је у Великој Британији 1950-их и тамо је признат као религија, као и у САД. Џастин је завршио свој ритуал иницијације прије много година.

Црно-бијела магија

- Неки појам вјештице своде на црни шиљасти шешир. Људи ме потцјењују, јер не бацам чини и немам талисмане, али онда - бум - нешто неочекивано и магично дође од мене - каже Џастин и уз намигивање истиче да је то његово вјештичарење.

Ни под којим условима Џастин не жели некоме да учини било шта лоше. Али он је увјерен да постоје зле вјештице - баш као и Барбара.

- Постоје чаробњаци који изговарају клетве којима дефинитивно могу некоме да науде - тврди он.

Вјеровање у вјештичарење је мање распрострањено међу људима са добрим образовањем и економском сигурношћу, према објављеној студији са Америчког универзитета о вјеровањима у вјештичарење. Етнолошкиња Ирис Гареи, пак, није у потпуности сигурна у то.

- С обзиром на савремене теорије завјере, које су се посебно прошириле током пандемије короне у САД или у Њемачкој, у такве податке се може сумњати - казала је она.

Њој је несхватљива чињеница да многи образовани људи вјерују да су рептили, односно људи-гуштери међу нама и да контролишу шта се дешава у политици и економији.

Вјештичарење није игра

Џастин упозорава да не улазите у вјештичарење ако нисте психички спремни на то.

- Људи који су ментално нестабилни треба да држе шапе даље од магије и чаробњаштва. Вјештичарење неће никоме помоћи да свој живот доведе у ред. Ако нисам приземљен, не могу посегнути за небом и истражити небо - поручио је он.

Или, како је рекао Шекспир: „Постоји више ствари на небу и на земљи него што ваша школска мудрост може да појми.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.