Нови уносни бизнис фолк пjевача: Певам на сахранама и зарадим 1.200 евра

Б92
Нови уносни бизнис фолк пjевача: Певам на сахранама и зарадим 1.200 евра

Пjевање на свадбама одлично се плаћа, али не као на сахранама. "Рођаци покојника дају дупло већи бакшиш него сватови. Мало је чудно у почетку - пева се и плаче у исто време, понекад се неко и онесвести, али шта је, ту је - посао је посао", каже пjевачица Душица Иконић.

Она је у неколико наврата пjевала на влашким сахранама у Неготинској Крајини, које су познате по томе што се, поред јецаја и лелека, на њима пjева и игра, обилато се једу разне ђаконије, пије се доста алкохола, а понекад и коло заплете.

Боље плаћено од свадбе

"Њима је тамо то потпуно нормално. Кад неко умре, као да је свадба у питању, погоди се оркестар. Ако се за свадбу по члану оркестра плаћа 500 евра, за певање на сахранама креће се од 800 до 1.200 евра", наводи пjевачица.

Она каже да није знала за тај обичај и да је први пут ангажована потпуно случајно јер се у „правом тренутку" затекла у том крају.

"Кад су ме питали да певам на сахрани, била сам шокирана. Три пута сам их питала да понове. Међутим, на крају сам пристала", додаје Душица. Она каже да је певала на четири-пет сахрана: "Музичари се најчешће позиционирају у кући или у дворишту и свирају док се ожалошћени окупљају. Породица наручује покојникове омиљене песме, па сам тако певала 'Куће мале кречене у бело', 'Оче мој, велики оче' или од Зорице Брунцлик 'Ех, када би ме мајка поново родила'. Атмосфера је таква да човек може да заборави да је на сахрани. То тако траје три-четири сата и завршава се кад поворка крене на гробље".

Етнолог Бојан Јовановић каже да обичај има коријене још у прастаро доба, кад су народи приликом сахране практиковали такозвани магијски смех:

Магијски смијех

"Смејали су се не би ли радошћу обезбедили за покојника виталност која је потребна да лакше пређе у други свет. Певање на сахранама представља исту ствар, циљ тога је да се мртвацу направи лакши прелаз из живота у смрт".

Психотерапеут Зоран Миливојевић каже да је циљ оваквих ритуала да се породица покојника лакше помири с тугом.

"Туга је друго лице љубави и, у ситуацијама кад неко остане без неког блиског, губитак је тешко поднети. Зато се понекад весељем негира туга и евоцирају се позитивне успомене на преминулог".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана