Како је настало ваше? Анегдоте о поријеклу српских презимена

Б92
Како је настало ваше? Анегдоте о поријеклу српских презимена

У мјестима гдје су се рано почеле водити матичне књиге и гдје је постојала добра администрација (простори Аустроугарске и Млетачке републике), као и тамо гдје је јако био изражен племенски систем, стара родовска племена су се дуго одржавала не мијењајући се често.

Међутим, на просторима данашње уже Србије презимена су касно уведена и често су се мијењала. У данашње вријеме носити презиме је сасвим обична ствар, али нису сва презимена исто тако обична. Поред оних звучних и познатих Јовановић, Петровић Илић, Милановић, постоје и она још звучнија, а мање позната српска презимена, која понекад могу носити и погрдно значење нпр. Ружан, Тртић, Заклан, Џелатовић, Пркић, Прстић, Касапић, Гузичић, Курандић…

Презимена су код Срба најчешће настајала према очевом имену, занимању или надимку, а понекад и према мјесту у којем породица живи или из којег се доселила. На примјер, презимена попут Врачар, Касапић, Дрндар, Свирац, Чешљар, настала су према занимању оца, док има и оних данас нама смијешних презимена, која су у вријеме када су настала имала потпуно другачије значење, па је тако презиме Карагаће некада означавало човјека који носи црне панталоне, јер су се панталоне тада називале гаћама

Српска презимена попут Заклан, Прдавица, Истинић, Лисичић, Гузина, Шарац, Херцеговачког су поријекла и највјероватније су настала од надимака.

О томе како су настала необична презимена, постоји и неколико анегдота. Према једној, Срби који су живјели на просторима Аустроугарске давали су сами себи смијешна имена приликом пописивања, јер су на тај начин жељели да се успротиве Аустроугарској власти, али су касније били приморани да их задрже, како не би изгубили сву имовину приликом променје презимена. Према једној другој анегдоти, државни чиниоци Аустроугарске су сами записивали као презимена личне или породичне надимке појединаца, па су тако настали Непергаће, Дроњак, Кривошија и друга презимена са погрдним призвуком.

Тек 1842. године, наредбом краља Александра, у Србији се уводе презимена као обавезан вид идентификације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана