Гроб повезан са интернетом
Сијетл - Идеја се родила у САД, у Сијетлу, и као концепт се шири великом брзином: каменоресци на надгробне плоче уцртавају или клешу такозване QR-кодове, преносе агенције.
Онај ко очита такав код мобилним телефоном може да сазна све о покојнику.
Путем линкова који воде на покојникову интернет-презентацију, или на видео-записе из његовог живота, или на Википедију, QR-код нам нуди могућност да боље упознамо покојника.
У код могу да се уграде свакакви подаци.
Надгробне плоче са везом за интернет - стручњаци то сматрају револуцијом у култури одавања поште покојницима.
У Келну је нови метод рада први почео да примјењује каменорезац Андреас Розенкранц.
- То сигурно није решење за свакога - каже овај пионир пројекта који бисмо могли назвати гробом 2.0, „они који данас имају своје презентације на Фејсбуку желе да ставе другима на располагање податке о себи – сасвим је нормално питање: зашто ти подаци не би могли да се позову и послије смрти?”
QR-кодови су постали врло тражени откако су паметни телефони у широкој употреби.
Камере телефона могу да очитају кодове, тако да је на тај начин могуће добити информације о производима, купити карте за превоз или концерт, па чак и уплатити љетовање.
- Мислим да су могућности да QR-кодовима, баш као и могућности интернета, готово неограничене - каже Розенкранц.
Замислите, додао је, да ваш пас има огрлицу са таквим кодом; ако се он изгуби, тај код може да се скенира и онај ко то учини доспјеће на интернет страну на коју ће моћи да се пријави као налазач и напише: нашао сам твог пса, дођи и покупи га.”
Какве информације садржи надгробни QR-код, то зависи искључиво од жеље онога који осмишља надгробни споменик.
Код може да садржи само цитат из Гетеових дјела, или да буде збирка интернет-линкова.
Осим тога, он може да постојећу надгробну плочу повеже и са неким виртуелним комеморативним местом као што је „eMorial” – стручњаци преносе да одавање поште покојницима све више прелази на интернет.
Многи QR-код сматрају и спасоносним рјешењем за све који желе да послије смрти буду спаљени, јер на урни са пепелом досад није било мјеста за нешто више информација о покојнику.
Али овај код може да стане на сваку урну и опреми је мноштвом података.
Осим тога, интернет страна на коју води код увијек може да се актуелизује, тако да је могуће стално обнављање садржаја.
На све то са подозрењем гледа келнски уред за уређење града и зелених површина јер постоји опасност да QR-кодови одведу посјетиоце гробља на линкове на којима има гласних садржаја, што би могло да омете мир других посјетилаца, а да и не говоримо о ометању евентуално непримјереним медијским садржајима.
То је сасвим у духу њемачке склоности ка правном регулисању свих области живота – и смрти.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
