Десет заблуда у које већина вjерује

Све до краја 16. вијека свако је „знао” да се Сунце и остале планете окрећу око Земље. До краја 19. вијека епидемије попут колере и куге су „поуздано” биле изазване отровном маглом испуњеном честицама од трулих ствари. Све до почетка 20. вијека најчешћа процедура коју су доктори спроводили хиљадама година уназад било је пуштање крви, јер смо „знали” да крв испуштена из тијела избацује све токсине који нам угрожавају здравље.

Како год нам данас ово дјеловало смијешно, наши преци су вјеровали у те „чињенице” са истим убјеђењем са којим ми данас сматрамо да се Земља окреће око Сунца и да нас сладолед гоји.

Живећи у вријеме напредне науке и технологије, чврсто стојимо иза наших увјерења... чак иако много тога што мислимо да је тачно заправо није.

Ево неких најуобичајењих заблуда и идеја које су можда започеле као „бапске приче” или биле резултат погрешне студије која је касније оповргнута. Шта год да је у питању, ове чињенице су - погрешне.

1. Ако зими изађете напоље са мокром косом, разболићете се

„Стави капу на главу или ћеш да се прехладиш”, каже свака мама барем једном свом дјетету које излази напоље. Али бројне студије које су се бавиле овом темом показале су да људи који су на хладном немају веће шансе да се разболе од оних у топлој просторији. А мокра или сува коса не прави никакву разлику.

2. Викинзи су носили шљемове са роговима

Нема те слике на којој сјеверни пирати нису приказани са чувеном опремом за главу. Међутим, ови ратници нису носили рогове. Иако тај стил јесте био присутан у скандинавским областима и коришћен је у обредне сврхе, он је ишчезао прије него што су се појавили Викинзи. Неколико погрешних идентификација је покренуло овај мит и у тренутку када су, крајем 19. вијека, костимографи за Вагнеров „Прстен Нибелунга” почели да стављају шљемове пјевачима на главе, више није било повратка.

3. Дјеца „подивљају” од слаткиша

Jpournal of the American Medical Association објавио је анализу 23 студије на тему дјеце и шећера и ево закључка: Шећер не утиче на понашање. А могуће је и да је та идеја толико укорењена у нама као чињеница, да утиче и на нашу перцепцију. Доказ: У једном истраживању мајкама је речено да су њихови синови пили пиће са високим нивоом шећера, иако им је дат сок без шећера. Мајке су пријавиле значајно виши ниво хиперактивности код своје дјеце након тога. Имајући ово у виду, треба повјеровати неким научницима који упозоравају да од шећера можете да заглупите.

4. Већину тјелесне топлоте губите кроз главу

Сви знамо да око 98% тјелесне топлоте одлази кроз главу, па зато зими морамо да носимо капе. Само, то није тачно. Како је објавио New York Times и други медији, количина топлоте коју отпусти било који дио тела највише зависи од површине те области - у хладним данима више топлоте изгубите преко откривене руке или него непокривене главе.

5. Ако пуцкате зглобовима добићете артритис

Дјелује разумно, али ни то није тачно. Нема доказа да су пуцкетање зглобовима и артиртис на било који начин повезани. Има неколико извјештаја у медицинској литератури који су повезали крцкање са повредом лигамената око зглоба или дислокацијом тетива, али не и артритисом.

6. Наполеон је био низак

Некада је по правилу у уџбеницма писало да је Наполеон био висок 157,5 цм, али многи историчари су му у међувремену додали сантиметре. Био је висок 5 стопа и 2 инча у француским мјерним јединицама, но када се то преведе у империјални систем мјерења, добије се висина од 170 цм, што је заправо знатно више од просјечног Француза у то време.

7. Морате да се истегнете прије вежабања

Истезање и загријавање прије вјежбања је главни начин да побољшате своју кондицију и избјегнете повреду, свако се истеже... али истраживања су показала да вас то заправо успорава.
Стручњаци откривају да истезање прије трчања може да смањи вашу ефикасност за 5 одсто; италијански научници су проучавали бициклисте и доказали да је истезање контрапродуктивно. Осим тога, никад није прикупљено довољно научних доказа да загријавање прије вежбања смањује ризик од повреде.

8. Холестерол у јајима је лош за срце

Веза између холестерола у исхрани и ризика од срчаних болести потиче од прехрамбених савјета која су предложена 60-их година прошлог вијека без имало научних основа, осим добро познате везе између засићених масти и холестерола. Од тада су једна студија за другом откривале да холестерол из хране не подиже ваш холестерол у тијелу. Прави ђаво овдјие је конзумација засићенх масти. Дакле, једите јаја, а прескочите крменадлу.

9. Једна људска година једнака је седам пасјих

Ваш трогодишњи пас има заправо 21 људску годину, зар не? Не, ако питате стручњаке. Генерални консензус јесте да пси сазријевају брже од људи и да већ са 24 мјесеца достигну еквивалент од човјечије 21 године, али онда се процес старења успорава на рецимо четири људске године за једну пасју.
„Шаптач псима” Сезар Милан на свом сајту препоручује да на овај начин израчунате старост свог пса: одузмите 2 од броја година, помножите то са 4 и додајте 21.

10. Џорџ Вашингтон је имао дрвене зубе

Први амерички предсједник је почео да губи зубе у двадесетим, али насупрот увријђеном мишљењу, његова протеза није била од дрвета. Он је имао четири сета вјештачких зуба од злата, костију нилског коња, олова и људских и животињских зуба (у то вријеме коњски и магарећи зуби су коришћени као уобичајене компоненте). Протеза је била повезана завртњима и федерима како би могао лакше да жваће једну од омиљених посластица: чувени лицидарски колач Мери Вошингтон.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.