Бизарни ритуали познатих особа
Писац Мејсон Кари у својој новој књизи “Дневни ритуали” открива бизарне навике познатих историјских особа. Свако од наведених у књизи, било да се ради о врхунском научнику попут Алберта Ајнштајна или музичару попут Луиса Армстронга, имао је дневне ритуале којих су се држали како би били продуктивни.
У 11 примjера можете прочитати можда и тајну њихове генијалности. Ево примjера:
Џорџ Гершвин (1898-1937) - Амерички композитор “Рапсодије у плавом”, за својим је клавиром компоновао искључиво у пиџами или кућном огртачу. Његов брат Ајра за њега је рекао како никад није могао да буде опуштен и да је увijек нешто морао да ради.
Алберт Ајнштајн (1879-1955) - Један од највећих умова уопште, живио је повученим животом. Није волио да посећује бербера па је због тога пуштао косу да му нарасте, а чарапе је сматрао непотребним производом.
Чарлс Дикенс (1812-1870) - Британски писац, имао је један бизаран прохтјев. Његова радна соба морала је да буде уређена тако да се у њој налазила мала ваза с увек свјежим цвећем, велики нож за сјечење папира, позлаћени лист с фигурицом зеца који се налазио на њему и два бронзана кипића дебелих жаба како витлају мачевима у међусобном двобоју.
Агата Кристи (1890-1976) - Најпознатија свјетска ауторка криминалистичких романа заправо никад није посједовала радни сто. Писала је гдје јој је одговарало, од стола за вечеру, преко полица па до осталих равних површина у стану. Како би сама говорила, било која површина била је добра за писање.
Труман Капоте (1924-1984) - Аутор “Доручка код Тифанија”, писао је искључиво у кревету и то уз кафу и цигарете. Ипак, у пепељари је гасио само три опушка, а остале је трпао у џеп. Компулсивно је збрајао у глави, а одбијао је и да зове бројеве или одсједа у хотелским собама, уколико су ти бројеви били “несрећни”.
Александар Грејам Бел (1847-1922) - Изумитељ телефона био је радохоличар који је спавао свега три сата на дан.
Марк Твен (1835-1910) - Отац америчке литературе имао је велике муке с несаницом. Попут његових чувених ликова, Тома Сојера и Хаклберија Фина, и он сам је често спавао на неугодним и неудобним мјестима. Преферирао је спавати на поду купатила.
Ф. Скот Фицџералд (1896-1940) - Аутор прослављене новеле “Велики Гетсби”, вјеровао је како је алкохол нужан за креативно писање. Како је живио у доба прохибиције у САД, вјеровао је како је чисти џин најбољи лек за мањак инспирације, јер је деловао одмах и тешко га је било открити. Алкохолизам је био и окидач његове преране смрти у четрдесетчетвртој години.
Виктор Хуго (1802-1885) - Писац “Јадника” и “Звонара цркве Нотр Дам”, имао је мазохистички дневни ритуал прања у леденој води. Ујутро би гутао два сирова јаја, а браду и бркове је одржавао свакодневним одласком код бријача.
Луис Армстронг (1901-1971) - Пионир џеза и брилијантан музичар, живио је у покрету. На наступе би долазио увијек два сата унапријед, а прије изласка на бину би умјесто алкохола - пушио “gage”, односно “траву” како би се опустио.
Карл Маркс (1818-1883) - Отац комунизма је током 34 године, које је провео у Лондону, проводио многе дане у соби за читање Британског музеја између 9 сати ујутро и 19 сати навечер. Данас је та соба изложбени простор.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
