Зашто се мушкарци плаше својих емоција?
Сигурно сте до сада примјетили да жене често иду заједно у тоалет, док мушкарци то никада не чине. Иако наизглед небитна ствар, ова „вињета” јасно показује разлику између женске потребе да се стално буде у друштву и „чаврља”, и мушке потребе за „солирањем”. Зашто мушкарци имају проблем са блискошћу?
Одговор је тај да се дјечаци одмалена васпитавају да буду такмичарски настројени, да су осјећања показатељ слабости и да по сваку цијену треба да избјегавају рањивост и зависност од било кога. Херб Голдберг у својој књизи The Hazards of Benig Male (Мушкарчева зла коб) тврди да 85 одсто мушкараца нема пријатеље.
У рекламама за пиво често видимо групу мушкараца како се добро забављају, али то не може бити даље од истине. Голдберг каже да мушкарци можда имају „ортаке” за фудбал или кошарку, али не и праве пријатеље јер - мушкарци се никоме не повjеравају. Интимност је заснована на способности да себе разоткријете другој особи, са свим манама и врлинама. Мушкарци то избjегавају јер се боје да ће их „другар” осуђивати или исмијати ако покаже своје слабости.
„Интимност је веома ризична јер захтјева озбиљну посвећеност односу која подразумјева и одређени степен зависности од друге особе”, каже др Кал Хелер. „А признање да имате потребу за неким носи ризик од губитка и великог бола”.
То важи за све нас. Друштво је зависност од друге особе представило као нешто лоше. Нарочито су мушкарци васпитани да теже ка независности.
Неке од порука које су упућене мушкацима од малих ногу су:
„Велики дјечаци не плачу”.
„Без муке нема науке; очврсни”.
„Само сека-персе бивају повријеђене”.
„Ако покажеш другима да си повријеђен, то је знак слабости”.
Мушкарци се стално упозоравају да не говоре о својим осјећањима, да их, заправо, избјегавају, да не причају о љубави, туги или болу. Они ће радије да направе шалу о својој тешкој ситуацији него што ће се суочити са њом. Мушкарци су научени да своја права осјећања држе дубоко у себи.
Жене се често жале како су мушкарци спремни на секс чак и кад међу њима нема емотивне повезаности. Мушкарцима треба секс да би се осјетили повезаним, жене без те повезаности (углавном) ни не помишљају на секс.
Управо због потребе мушкарца да „прескочи” осјећања и пређе одмах на секс, проституција и порографија цвјетају у ери интернета. То је идеалан бијег од блискости и разговора о осјећањима.
„Кад дође до конфликта, жене пливају, а мушкарци потону”, каже Су Џонсон, ауторка књиге Hold me Tight: Seven Conversations for a Lifetime Of Love (Чврсто ме загрли: Седам разговора за вjечну љубав). Мушкарцима је теже да се ослободе стреса и напетости који окружују неки проблем. Жене имају унутрашњи механизам да издрже сваку тензију и бол (којим су опремљене за порођај), па се са емотивним стресом носе много боље од мушкараца.
Мушкарци избjегавају било какве сукобе и све ће учинити да дође до примирја. Они не умију да разријеше проблем на прави начин што их временом све више удаљава од партнерке. Избјегавање суочавања са проблемом, бола и напетости најчешћи је узрок развода или раскида.
Џон Готман написао је у књизи The Seven Principles for Making Marriage Work (Седам принципа за успешан брак) да је 80 одсто пропалих бракова изазвано тиме што мушкарци нису хтjели да се „приклоне” женском утицају. Другим ријечима, избјегавали су разговор и нису хтјели да чују своју партнерку јер нису хтјели да испадну папучићи или да им неко „попује”.
Пошто им је усађено да морају по сваку цијену да остану неустрашиви и јаки, мушкарци се ужасавају ситуација у којима ће у било ком смислу испасти слабићи или неспособни.
Будући да су их читав живот учили да буду такмичарски настројени, снажни, да никада не плачу и не показују емоцјие, мушкарци или почну заиста да вјерују у то и уживе се у улогу неостељивог мачо мена или се осјећају лоше и слабо ако осјете да гаје неку емоцију и слабост према некоме.
Радије ће своја осјећања однијети у гроб него што ће рећи како се заиста осјећају. Они су ту да поправљају ствари а не да буду беспомоћни. Мушкарци не треба да буду беспомоћни!
Све ово не значи да су мушкарци неспособни за интимност, зависност или рањивост. Напротив. Само што их култура не подржава у томе. Један од главних разлога упадања у зависност од дроге или алкохола је тај да се „убије” или избјегне емотивни бол.
Да би научили како да буду блиски са неким, мушкарци прво морају да науче ко су, шта хоће и шта им је заиста важно. Осјећања нам дају сигнале шта заиста желимо или не желимо тако да смо без њих као брод без кормила.
Толико много мушкараца живи живот у тихом очају, не пуштајући никога у свој свијет нити допуштајући себи да закораче у туђи. А потребна је много већа снага да завирите у себе и разголитите душу пред неким него да будете дистанцирани тип који свој живот живи у емотивној пустињи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
