Заљубио се у жену која умире: Опет бих урадио исто

Карли је с двадесет и три године установљен рак једњака. Мајк, који је био њен пријатељ с колеџа редовно ју је обилазио у болници да би се његове посјете претвориле у једну велику љубав и планове за будућност које уствари није било.

Мајк је одлучио да са свијетом подјели своју причу о ирационалној љубави и о томе како се бори с тим да успомена на Карли живи заувијек.

Мајк је упознао Карли као снажну, паметну, прелијепу дјевојку с колеџа која је одувијек знала шта жели. Током студентских дана забављали су се кртак период да би се у једном тренутку удаљили.

Након тога несрећне околности су их опет спојиле, када су се Карлини родитељи разводили, а Мајкови су већ били растављени. Како су дјелили исто искуство њихови разговори нису имали краја.

Пријатељство се наставило и након студија иако су живјели у другим градовима. Одржавали су контакт преко интернета да би се 2012. године Карли јавила Мајку да стиже у Њујорк како би посјетила васкуларног хирурга јер осјећа грчеве у ногама. Жељела је да попију кафу након њене посјете лекару.

На жалост, Карли није успјела да стигне на кафу, а њена мајка јавила је Мајку да су јој пронашли тромбове који су доспели до плућа и одмах је морала да иде на операцију. Након бројних испитивања дијагностификовали су јој тумор.

Мајк је присуствовао моменту када су Карли саопштили да болује од рака. На томе је инсистирала њена мајка, како би јој пружили подршку у најтежем тренутку. Било је то само два дана прије њеног двадесет и четвртог рођендана.

То је био моменат откако се Мајк више није одвајао од Карли. У том периоду она је поставила јасне границе да не смију да се заљубе једно у друго све док она не побједу опаку болест.

Како су све више времена проводили заједно сви зидови и баријере које су изградили око себе су се срушили. Своју везу су крили од осталих, а љубав је постајала све јача. Иако су имали велике планове за будућност, неколико мјесеци након терапија тумор се проширио.

Након хитне операције Карли је неко вријеме лежала у болници, а за Мајка та три сата дневно које је могао да проведе с Карли су били најсрећнији дијелови дана.

"Иако јој је на почетку речено да се налази у трећем стадијуму болести а касније и у четвртом никада нисмо разговарали о могућности да ће она умријети", каже Мајк који је у серији њених терапија у једном тренутку отпутовао с оцем у Африку.

Иако је желио да откаже пут Карли је инсистирала да оде. Није једног тренутка његовог пута није се пожалила да јој је тешко или да јој нешто фали.

На путу назад док је био на аеродрому Мајк је осјетио бол у стомаку. Тада је сазнао да је Карли преминула.

„Нисам могао да се помирим с чињеницом да је више нема. Чули смо се прије само два дана када ми је причала како је на терапији упознала особу која је на корак да побједи исту врсту болести као и она. Била је инспирисана том причом. Иако сам јој на крају развогвора рекао здраво, она ме је исправила и рекла: ’Видимо се ускоро’", сећа је Мајк.

"Због ова четири мјесеца које сам провео уз Карли толико сам боља особа. Да сам знао да ће умријети кроз тако кратак период све бих урадио исто. Иако је празнина коју осјећам превелика, не жалим ни због чега".

"Једно што бих промјенио јесте пут у Африку. Никада не бих отишао. Дио мене би желио да је био уз њу у том одсудном тренутку, а дио мене ипак сматра да је боље што нисам видио тај трауматичан моменат".

"Не знам како бих могао да објасним другима колико једна везе од четири мјесеца може из коријена да вас промени? Карли ће увијек живјети са мном и бити моја инспирација. Увијек сам мислио да је само љубав та која је довољна да постоји између двоје људи, али Карли ми је показала да је то много више од тога. Права љубав чини да заиста будете оно што јесте."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.