За Валентиново на споменику Сафикаде цвијеће и свијеће

Аутор поеме "Сафикада", а касније и либрета за истоимену оперу, је бањалучки публицист, књижевник и новинар Славко Подгорелец, који је за Агенцију Фена нагласио да постоји неколико верзија легенди о Сафикади, чија прича потјече с краја 19. вијека из времена Аустроугарске.

- Поема говори о једној неконзумираној љубави. Постоји око пет легенди о Сафикади, а ја сам се 1977. године опредијелио за ону која преферира причу о томе да се једна овдашња дјевојка заљубила у војника који је био стациониран у Кастелу. У опери "Сафикада", ту је ријеч о аустријском војнику - казао је он.

Легенда каже да се бањалучка Јулија, Сафикада, несретно заљубила у војника који је припадао другом вјерском, цивилизацијском и културном кругу. То, ипак, није била препрека да се између то двоје младих роди обострана јака љубав.

Али, недуго затим млади војник с бањалучке тврђаве Кастел одлази у ратне походе, након чега несретној дјевојци ускоро стиже глас о погибији њеног љубљеног. Ту се гаси и посљедњи дашак наде да ће бијегом успјети да буду коначно заједно и без препрека остварити вјечну љубав на коју се завјетоваше.

Погођену болом, Сафикаду нису поштедјеле ни друге несреће. И како је то некада бивало, њени родитељи изабрали су јој примјереног будућег супруга. Не желећи да изневјери своју љубав, Сафикада одлучи да се супротстави тадашњој традицији. И то, свјесно, својим животом.  

Легенда каже да је Сафикада, обучена у одјећу за вјенчање, одшетала до тврђаве испред које је био постављен топ, који је пуцњем означавао подне. Када је запаљен фитиљ, притрчала је моћном оружју и загрливши цијев уз њу чврсто приљубила груди.

Бањалучани сахранише Сафикаду као неког ко гине за неке више циљеве и то на мјесту гдје је пало њено тијело. И управо на том мјесту одувијек се пале свијеће.

Говорећи о томе одакле му жеља за писањем управо такве тужне приче, Подгорелец истиче да је то напросто због чињенице што ткада зна за себе и откада пролази крај Сафикадиног мезара, види на њему запаљене свијеће.

- Туристички савез је прије отприлике годину дана средио њен гроб и поставио четири плоче на три европска и нашем језику гдје је сажета та легенда. И неко вече када сам пролазио туда опет сам био задивљен - гробље је очишћено, цвијеће постављено и горе свијеће свих могућих врста и провенијенција - и бијеле лојнице и жуте воштанице. Према томе, одржава се та лијепа традиција и вјероватно је то урађено у знак Валентинова. Тако ће надам се и остати - каже Подгорелец.

На упит да ли је писањем поеме спасио од заборава ту причу, Подгорелец подвлачи да није толико претенциозан, а ни сујетан.

- Ја сам једноставно те 1977. године осјетио неодољив порив да ту легенду напишем на папир. Легенде, као што знате, никада не могу бити заборављене. Односно, оне се једноставно преносе с кољена на кољено и живе у колективном памћењу - појашњава бањалучки публициста.

Наглашава да је он само један међу осталима, који су о тим легендама писали, а међу првима је био угледни книжевник Ирфан Хорозовић, те касније Милан Николић и Владимир Сребров. Додаје да је за разлику од њих он направио поему и у одређеном тренутку имао преимућство да је преточи у либрето за оперу. То је, казао је, друга бањалучка и четврта бх. опера.

 Подгорелец подвлачи да је опера "Сафикада" до сада имала само двије изведбе - премијерну и једни репризну. Затим су 2012. године добили позив за гостовање од Народног позоришта у Београду, уз понуду да им дају бесплатно салу и 50 посто од улазница.

- Међутим, Бањалука у том моменту није могла скупити још десетак или петнаест хиљада КМ, јер реприза кошта 25.000 КМ, а ми смо имали 10.000 КМ. Тако да се то гостовање није догодило. Надам се да ћемо то успјети реализовати ове године - закључио је.

И докле год земљом буду ходили они који вјерују у љубав као основну покретачку снагу људског бића, свијеће на Сафикадином гробу ће палити заљубљени, али и они који чекају да буду "погођени" том црвеном стријелом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.