Српска просидба на Ајфеловом торњу

Та савремена електроника омогућила је Зорици и Дејану, иако никад једно за друго нису чули, да се крајем октобра пронађу куцкањем по тастатури и који мјесец касније у Паризу обаве вјеридбу, преносе Vesti Online.

"Доспела је до мене Зоричина слика и одмах сам се штрецнуо, њен осмех био је пресудан. Поче дописивање, о себи ништа не улепшавам. Два пута смо се видели посредством Скајпа, трећи пут у Шапцу, 21. марта. У стомаку ми "лептирићи". Осетим, то је право. И, ето Зорице у Паризу", сјећа се Дејан, запослен у грађевинској фирми.

Веома брзо тај њен осмијех и његов узвратни осмијех, учинили су да све тече бајковито.

"Имамо сличности. Исти стил живота. Она воли мотор, ја волим мотор. Слушамо све врсте музике, од народних до рока. Ја сам гурман, она добра домаћица", открива Дејан, узгред додајући да је родом из околине Свилајнца.

Зорица у "граду свјетлости". Први пут у авион, први пут у Париз, први пут у сликовитом кварту Белвил, код Дејанове маме Саве. Много јој се допала Зорица.

"Дејан је старији од мене 17 година, што не представља проблем. Време ће све изнивелисати", каже Зорица и додаје: - Непрестано смо раздрагани и радосни, у целом животу се нисам смејала колико у Паризу.

И онда поведе Дејан Зорицу у обилазак Париза, послије најлепша авенија на свијету Шанзелизе до Ајфеловог торња. Стрпљиво су у реду чекали 40 минута, потом пењање на први, на други, на трећи спрат.

"То је био мој тајни план. Зорица није претпостављала шта ће јој се десити. А да је хтела да побегне, морала би одозго да скочи", ведро говори Дејан.

У ерупцији среће Зорица наставља: "Горе, три метра у небу и 324 метра од земље, цео Париз на длану. Овај град броји 11 милиона становника, моја Србија седам. Дакле, на длану ми је цела Србија. Ту Дејан клекне, нешто прича, чујем само: "Волим те", ухватим се за главу, он пружа прстен, туристи фотографишу, довикују: "Цоме, цоме" и ја, у том шоку, уместо на српском, на енглеском вриснем: "Џес"."

Би као на филму. Тако, на врх Париза Зорица и Дејан засадише љубав и једно другом обећаше да ће је заливати.

Фото-албум

"У албум смо поставили вереничке слике, наслов је "Само реци да", а испод: моја посвета њему. Набрајала сам сам зашто га волим, па и да га "волим, јер волим да га волим. Из милијарду разлога рекла сам - да". Свакој жени треба пажња, разумевање, љубав, на жалост, наши су мушкарци Балканци. А, ево, у Паризу, поред Дејана, Балканца-Парижанина, и даље се осећам три метра у небу - цвркуће Зорица.

У откривање чари љубави улази и Зорица: "На почетку сам га игнорисала, али се брзо све променило. Одушевљавале су ме његове приче о разним темама. Кад ме позвао да дођем у Париз, наравно, одбила сам. Зашто бих? Ако му је стало до мене нека дође у Шабац. Нисам ни трепнула, а он у Шапцу. Помислила сам овај је луд, превалио 2.000 км, а опет све је некако било слатко и пуно романтике. Ноге ми се тресу, одузела се, он би да ме пољуби, ја окренем образ. Упознала сам га са татом Сретеном, који му је одмах дао високу оцену."

Бутици

"Као свакој жени која држи до себе и воли да се облачи, мени су се у Паризу највише допали бутици", искрена је Зорица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.