Скини маску када некога волиш

Људе можемо разликовати на основу тога да ли смо са њима блиски или држимо дистанцу.

Први чине наш интимни социјални свијет, а они други спадају у јавност.

Са блиским људима можемо да се понашамо спонтано, да са њима дијелимо наше успјехе и бриге.

Између нас и блиских људи постоји нека врста љубави: еротска, рођачка, пријатељска.

Односи су стабилни и чврсти јер се добро познајемо и прихватамо једни друге.

У блиским односима искреност се подразумијева.

Aко се у јавности понашамо као што се понашамо у блиским односима, могу настати два проблема.

Или ћемо својом искреношћу увредити неког другог или ће ту искреност неко искористити да би на нашу штету остварио свој циљ.
Зато је важно да се у јавности заштитимо од других и да друге заштитимо од себе.

Начин да то постигнемо је да научимо да у јавности носимо психолошку маску.

Носити маску је само по себи, осим у ријетким изузецима, негација блискости.

Особе које у блискости носе маску и претварају се да су блиске добијају етикете као дволичне и лицемјерне (онај који мјери, намијешта лице).

Међутим, када из свијета блискости изађемо на улицу, уђемо у јавност, маска постаје обавезни дио комуникације.

Културна комуникација једноставно није могућа ако не носимо маске.

Док љубав спада у блискост, љубазност спада у јавност.

Љубазни смо када се према непознатој особи понашамо као да је волимо, иако не осјећамо љубав, пише "Политика".

И зато су маске сасвим легитимни дио наше личности – чине наше јавно Ја, које нам омогућује да позитивно комуницирамо са људима са којима нисмо блиски.

Сасвим је друго питање да ли је та маска таква да информише или да дезинформише.

Носећи маску и припадајући костим, људи се на одређени начин представљају једни другима.

Циљ је да код других створе одређену слику о себи.

Aко су у томе успјешни, тада ће се други према њима понашати на предвидљив начин.

Личност можемо упоредити са продавницом која има излог.

Непознати људи који пролазе улицом примјећују шта је у излогу.

Уколико су заинтересовани застану, пажљивије погледају у излог, ако препознају нешто што их занима, уђу у продавницу.

Исто тако носимо наше излоге и представљамо се другима.

Претпоставка је да оно што има у излогу има и у продавници.

У великој већини случајева је заиста тако.

Aли, некада има у излогу, а нема у продавници или обрнуто – главна делатност продавнице није представљена у излогу.

Познавање концепта маске помаже да се смањи наивност и код одраслих и код дјеце.

Сви смо психолози који покушавају да разлуче шта је нечија маска, а шта је онај други дио личности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.