Неузвраћена љубав: Оставила га прије 17 година, живи у шуми и лијечи ране
Милија Стојановић (74) из села Дрешница, код Блаца, већ 17 година највећи дио свог живота проводи у шуми на обронцима Копаоника, у неусловној кућици коју је направио на дрвету.
Потпуно сам, далеко од очију јавности, Милија пати због неузвраћене љубави, коју је давно изгубио у Скопљу гдје је некада радио.
Његова супруга Пацкана Геровска га је послије само годину дана брака напустила и он се након тога разочаран вратио у село Дрешница. Тада је Милија послије бројних животних недаћа, разочарења и неузвраћане љубави, одлучио да се одметне од друштва, људи и свих овоземаљских задовољстава и мир нађе у шуми. Своју кућу на дрвету је направио на мјесту које је сам одабрао, баш као што је одабрао и овакав начин живота, доноси Блиц
До посљедњег шумског човјека у Србији, а можда и на Балкану, стиже се једино пјешке. У крошњи на дрвету, у импровизованој кућици свакодневно евоцира успомене на своју љубав.
"Сва моја љубав је била узалудна, пошто Пацкана није могла да ми је узврати. Скрхан и разочаран, вратио сам се у родно село, а тамо сам доживео још већу бол, пошто су ми за кратко време од болести умрли брат, сестра и мајка. Остао сам сам у празној кући", са сетом прича Милија присјећајући се давно прошлог времена.
Каже да га срце и даље боли због неузвраћене љубави и наглашава да је самоћа највећа слобода.
Ипак, понекад оде у цивилизацију, своје село Дрешницу, гдје га чека неусловна кућа "кованица". Каткад, скокне и до Блаца.
"Одем повремено у Блаце, али само у библиотеку да би узео књиге за читање. Обожавам Платона, читам Шопенхауера и Фројда, а омиљена литература су му и руски класици. Храним се шумским плодовима, раковима и рибама. Написао сам и неколико песама и посветио их мојој јединој и неузвраћеној љубави из младости. "Вратих се да видим дивне косе, али лепотице са Вардара ту не беше. Изгуби се на каменом мосту, у ходу, у народу, у вечитој реци људи", рецитује Милија дио једне од својих пјесама.
Иако у природи живи већ 17 година, никада није био болестан па самим тим није ни имао потребу да се обрати љекару.
"Храним се искључиво оним што нађем у природи: плодовима из шуме, корењем, по потоцима и рекама ловим ракове, рибе. Паре ми нису потребне, људи су ме разочарали, друштво, али не и шума и природа", прича Мице, како га одмила зову мјештани.
Иако је разговорљив, оштроуман и спретно се сналази у разговору на разне теме, не воли да "бистри дневнополитичку ситуацију у земљи". То га каже не занима, а телевизор и радио му уопште не недостају. Ипак за себе тврди да није чудак, волим друштво, добро вино, а признаје да му и даље по некад срце заигра када види лијепу жену.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
