Научници о еволуцији пољупца
САН АНТОНИО - Љубљење је једна од најбизарнијих људских активности, сматрају стручњаци и тврде да се у ствари пољубац развио од њушкања.
Прије много вијекова људи су се њушкали како би научили нешто једни о другима. У једном тренутку су се пољубили и закључили да је то много пријатнији начин упознавања, каже Вон Брајан, антрополог са универзитета у Тексасу и стручњак за еволуцију љубљења.
У првим данима људске историје мирис је био најважније чуло када је реијч о људским односима. Људи су користили мирис како би одредили расположење, здравље и друштвени статус других, каже Шерил Киршенбаум, ауторка књиге "Наука љубљења".
"Било је много поздрава мирисањем", каже Киршенбаум која је и директор пројекта Енергија комуникације на Универзитету у Тексасу. "Прешли би носем преко лица, и временом је то трљање носем рерасло у пољубац".
Вјерује се да је пољубац као израз романтичних осећања потекао из Индије гдје се у поеми Махабхарата, написаној око 1.000 године прије нове ере, појављује први познати опис романтичног пољупца.
Историчари сматрају да је у то вријеме у остатку свијета романтичан пољубац био непознаница и да га је у Европу "увео" Александар Велики.
У старој Грчкој, љубљење је било начин изражавања статуса, чина и лојалности међу војницима или судијама.
"На неки начин то је био израз друштвене хиерархије", рекла је Ројтерсу Киршенбаум.
Љубљење се помиње у Хомеровој "Одисеји", али не у романтичном смислу - Одисеј се враћа кући и добија пољубац од роба.
Током већег дијела људске историје, локација пољупца на тијелу показивала је ранг у краљевским домаћинствима или војсци.
Друштвено једнаки љубили би се у уста, док би потчињени љубили образ, руку, стопало, поруб одјеће или земљу испред особе која је била превише "висока" да би уопште била љубљена. То је трајало до 18. вијека.
Римљани су, каже Брајант, били одушевљени љубљењем и код њих се први пут појављује оно што се данас зове "француски пољубац".
Љубљене кажњавано смрћу
Император Тиберије покушао је да забрани љубљење, јер је вјеровао да се тако шири губа, али није успјео у томе, јер се људима допадало да се љубе, каже Киршенбаум.
Рани хришћани су највише убијали вољу за љубљењем. Пољубац се у Библији помиње девет пута, али само једном у романтичном смислу. Чак је и неколико папа покушало да забрани романтичан пољубац. Папа Клемент пети је 1312. издао декрет у коме се наводи да је "пољубац са намјером да доведе до копулације смртни гријех".
У то вријеме у остатку свијета мало се знало о љубљењу. Када су европски мисионари кренули у Африку, Азију и Океанију у 19. вијеку они су популаризовали љубљење на мјестима где га раније није било.
У Јапану, на примјер, се сматрало да је пољубац увреда када су га Американци "увезли" у 19. вијеку. Када је Роденова скулптура "Пољубац" изложена у Токију 1920-их била је сакривена иза паравана од бамбуса, а сцене љубљења сјечене су из холивудских филмова приказиваних у окупираном Јапану послије Другог свјетског рата.
Данас пољубац има бројна значења и представља комуникацију тијела и мост између наших ријечи и акција, сматра саветник за везе Џефри Самбер који је писао више радова о друштвеној важности пољупца.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
