Да ли жена удајом треба да промени презиме?

Када сам се удала 2007. године, мој вјереник и ја нисмо уопште дискутовали о томе да ли ћу промјенити презиме и узети његово. Не зато што смо имали прећутни договор да се ујединимо иза његовог помало чудног презимена од три слога; напротив, прије доста година сам одлучила да никада нећу промјенити презиме и узети мужевљево. И за разлику од неких одлука које сам донијела као бучна тинејџерка која мисли да је увијек у праву, због одлуке да задржим своје презиме нисам никада зажалила.

(Нарочито с обзиром на то да смо се послије четири године развели, па је враћање презимена била једна ствар мање о којој сам морала да бринем усред лудачког стреса због развода.)

Међутим, не мисли свако овако: према резултатима анкете коју је недавно спровела агенција YouGov на 1.000 испитаника, 61 одсто њих се изјаснило да жене треба да узму мужевљево презиме кад се удају. Број жена које су заправо задржале дjевојачко презиме пошто су се удале се смањује: према различитим истраживањима, процијењује се да од 8 до 18 одсто жена не мијења презиме, у односу на око 23 одсто током 1990-их.

О свему овоме сам размишљала док сам недавно у „Њујорк тајмсу" читала есеј Памеле Пол „Проблем који има два имена" о њеном излажењу на крај са проблемом промјене презимена. „Као и други којима се свиђају оба начина", пише она, „задржала сам своје професионално име и презиме и узела мужевљево презиме." Полова, која је написала „The Starter Marriage " - те је стога попут неког експерта за ову тему – описује изазове два презимена и у законском смислу (у стварима попут повраћаја пореза и пасоша), и у оквиру сопствене породице. „Моја мала дjеца су стално збуњена због једног имена које виде испод наслова мојих чланака и породичног презимена које користимо код куће", објашњава она. „Зар наше заједничко презиме није дио онога што нас сједињује као породицу? Зашто бих ја жељела да се издвојим?"

Мој бивши и ја никада нисмо имали дјецу, па ја никад нисам морала да одговарам на то питање. Не завидим Половој на избору; то је њен живот и није нешто о чему могу да судим, чак иако не бих поступила исто. Оно што мени смета је чињеница да је сада 2013. и да се, уз сав напредак који су жене постигле у друштвеном, културолошком, политичком, сваком смислу, од нас и даље очекује да промјенимо тако фундаментални дио себе, само зато што смо се удале.

Постоји неколико разлога зашто прихватање овог ретроградног становишта више нема много смисла.

Погледајмо можда најпознатији и најимпресивнији брачни пар на свијету у овом тренутку. Бијонсе и Џеј Зи. Као што је раније ове године модни интернет магазин „The Cut " истакао, обоје су законски променили презимена у Картер-Ноулс, створивши тако породичну јединицу која их обоје једнако представља. Прво, данас чешће него икада жене ступају у брак касније, када су већ формирале каријеру са дjевојачким презименом. Моја уверења на страну, ја сам изградила каријеру и репутацију као Плит и нисам жељела да изгубим тај идентитет – то би било само збуњујуће. Штавише, како појава геј бракова постаје све распрострањенија (ура!), конвенције хетеросексуалног брака, попут ове да жена узима мужевљево презиме, не морају да буду правило. У најбољем случају то је блесаво, а у најгорем изопштавајуће.

И признајмо – мушкарци никада нису били изложени овој врсти притиска. Око годину пошто сам се удала, ушла сам у расправу са колегом (мушкарцем) који ме је назвао себичном јер сам задржала своје презиме. Колико ја знам, мој муж никада није тако реаговао – то би било потпуно незамисливо.

Историјски, разлози за и посљедице промјене презимена били су прилично одвратни; у једној харвардској студији се наводи да су се „законима у разним државама жене лишавале права, попут добијања возачке дозволе или уписа у бирачки списак, уколико не узму мужевљево презиме". То се, хвала богу, промјенило, али илуструје оно што је, по мом мишљењу, највећи проблем: цијела та конвенција укоријењена је у сексизму и идеји да је жена нешто мало више од мужевљевог продужетка.

Заиста не постоји ни један добар разлог зашто неки момак не би могао узети презиме своје будуће жене, осим чињенице да друштво то можда не би одобрило.

А ту је и питање „породичног презимена". Након ступања у брак и добијања дјеце, парови попут Полове и њеног мужа можда желе да се сједине под заједничким именом. И то је потпуно у реду! Али сада, више него икада, постоји могућност да се редефинише шта значи „породично презиме". Оно не мора да буде само у вези са промјеном идентитета жене; може да буде било шта што пар жели.

Раздвојено цртицом? Прављење кованице од презимена? Одабир потпуно новог презимена? Наравно, зашто да не? Али хајде да у доношењу те одлуке престанемо да се водимо застарјелим, сексистичким обичајем.

Погледајмо можда најпознатији и најимпресивнији брачни пар на свету у овом тренутку. Бијонсе и Џеј Зи. Као што је раније ове године модни интернет магазин „The Cut " истакао, обоје су законски промjенили презимена у Картер-Ноулс, створивши тако породичну јединицу која их обоје једнако представља. Ако су Би и Зи могли да прихвате напреднији, равноправнији пут на пољу промjене презимена, можда би и ми остали требало да слиједимо тај примјер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.